Predstavljanju petog broja "Ljetopisa", koji je objavilo Udruženje Banjana i Rudinjana „Vladika Sava Kosanović" odazvali su se starine i mladi potomci, blizu 100 onih koji žive u Beogradu i Srbiji, a vode poreklo sa prostora stare Hercegovine i Crne Gore o čijem nasleđu se stara i podseća ovo udruženje.
Stihove iz poslednjeg „Ljetopisa", koji izlazi jednom godišnje, a pauza je načinjena zbog epidemije virusa korona prošle godine, govorio je glumac Beogradskog dramskog pozorišta Savo Radović, takode poreklom iz Banjana.
Profesor Časlav Koprivica naveo je da je strahovao da se okupljanje i izlaženje "Ljetopisa" neće održati, ali je priznao da je to bilo neopravdano i da je sinoć u sali Privredne komore Beograd bilo do sada ponajviše „plemenika i plemenica".
„Pleme i crkva su bile sve. Kako je država jačala slabila je uloga plemena. Odavno plemena ne postoje kao kolektivni subjekt. Mi se i dalje okupljamo, pamtimo i svedocimo", rekao je Koprivica.
On je kazao da je potrebno setiti se „litijaške 2020. godine" i da je ono što se desilo u Crnoj Gori pokazalo da je plemenski duh živ.
„Gde god da živimo čuvamo ono što nam je bilo zajedničko sa precima", rekao je Koprivica.
Profesor Veselin Matović, koji je kao srednjoškolski profesor u Nikšiću početkom 2004. godine, zajedno sa suprugom Radmilom i 26 kolega, odbio da izvodi nastavu u znak protesta zbog preimenovanja srpskog jezika u crnogorskim školama, jedan je od priredivača „Ljetopisa".
On je govorio o spomeničkom nasleđu iz 14. i 15. veka na prostoru Banjana i o njegovoj neistraženosti.
„Oko nasleđa stećaka se vodi velika polemika čiji su. Ipak, pokazalo se, predstavljaju pravoslavne nadgrobne spomenike. Postavlja se pitanje kako su nastajali. To su ogromni monumenti. Komadi od deset tona. Ko su bili ti ljudi, kako su gradili? Jesu li to bili preci naših predaka", zapitao se Matović. Dodao je da nema nijedne crkve u Banjanima koja nema jedan ili dva skupa u godini.
Glavni urednik Milutin Mićović govorio je o uzorima. Čovek ne može da postoji, naveo je, ako nema u svom životu nekog uzora.
„Ako primetite kako je pisao vladika Sava Kosanović videcete da je Andrić imao uzora u njemu", naveo je Mićović.
Pleme, kako je rekao, povezuje sa plemicstvom i plemenitošću.
„Naš nepismeni čovek je umeo da čuva naslede, nebeski obraz, dostojanstvo. Mi ne bismo mogli bez njih", rekao je Mićović.
Domaćin okupljanja bio je predsednik Udruženja Banjana i Rudinjana „Vladika Savo Kosanović" Branislav Baćović.
Veče se završilo uz mudre reči „Ko sluša umeće da govori", pesmu mlade Jelene, guslanje Ognjena i njihovog oca Đoka Koprivice.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
