BEOGRAD - Sertifikovani menadžer za infodemiju u Srbiji, obučen u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Stefan Mandić-Rajčević izjavio je danas da je greška u medijima, kada izveštavaju o zdravstvenim pitanjiuma, senzacionalizam i da je SZO molila da se omikron soj ne promoviše kao nešto dobro.
Kako je rekao, ono što je do sada poznato u vezi sa omikron sojem korona virusa je da se širi mnogo brže od delta soja.
Mandić-Rajčević je rekao da je to novi soj sa više mutacija, koji se brže širi i da se ne zna kako vakcine deluju na njega, da postoje indikacije da treća doza podiže imunitet dovoljno i protiv tog soja, ali da ništa nije potpuno sigurno i da treba poštovati mere kakve su nošenje maski, pranje ruku i druge mere kao i do sada.
Autorka projekta "Vakcine od A do Š" Brankica Filipić je rekla da se zna da omikron soj ima oko 30 mutacija u sebi, od kojih se 15 nalazi u ključnom delu virusa, što mu omogućava da se brzo širi i da u ovoj situaciji svi treba da budu oprezni.
"Nema dovoljno podataka koliko su vakcine ili preležana infekcija efikasni kada je u pitanju omikron", rekla je Filipić i dodala da nije poznato ni kako dosadašnje terapije deluju na taj soj.
Aleksandar Stevanović iz Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, sertifikovani menadžer za infodemiju, rekao je da infodemija predstavlja veliku količinu informacija usled kojih čovek ne može da donese ispravno odluku u vezi sa svojim zdravljem.
Mandić-Rajčević rekao je da je sa kovidom 19 u pogledu infodemije nastala "savršena oluja", jer su društvene mreže u ekspanziji, a o samom virusu nije bilo dovoljno informacija.
Filipić je rekla da su studenti najčešće imali pitanja o uticaju vakcine na reprodutivno zdravlje, kao i da se studenti osećaju kao da su pod velikim pritiskom da se vakcinišu, a ne razumeju zašto.
Autor projekta "Vakcine od A do Š" Ivan Jančić rekao je da su studenti tokom radionica često govorili da su preležali virus, da su imali blažu formu i da neće njih i da oni u projektu pokušavaju da objasne da vakcinacija nije pitanje pojedinca, nego cele zajednice.
Stevanović je ukazao da je u donošenju odluke, poput odluke o prestanku pušenja ili odluke o vakcinaciji veoma bitna emocionalna komponenta i da treba videti kome se šalje poruka, te na osnovu toga i koju poruku i na koji način treba poslati.
Upitani o tome kako da građani imaju poverenje u informacije, kada se informacija o nekim pitanjima menja na nekoliko meseci, poput informacije koje grupe smeju da se vakcinišu, rekli su da se informacije menjaju shodno novim saznanjima do kojih se dolazi istraživanjima i da je dobro da je proces išao samo ka napred.
Kurir.rs / FoNet
