Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra 6. januara proslavljaju Badnji dan, dan uoči Božića koji predstavlja uvod u najradosniji hrišćanski praznik – Rođenje Isusa Hristosa. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta, a dan koji mu prethodi je Tucindan.
Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. U gradovima badnjak kupujemo a u nekim crkvama ga dobijamo. Sa ovim danom počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.
Badnjaku se prvo nazove dobro jutro
Pre sečenja drvetu se nazove „Dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Magična moć prvog ivera, leči bolesne
Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, osloni ih na kućni zid pa tek s prvim mrakom ga unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Badnjak pa pečenica
Kad donese badnjak, domaćin onda sprema pečenicu koja se kolje ili utuče na Tucindan. Obično je to prase, retko jagnje jer ih u vreme Božića nema, a ponegde ćurka ili guska.
Narodna verovanja i običaji
- Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka
- Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
- Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
- Valja se za Božić ponoviti - Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se kuća čisti -Na Božić ne valja nikome ništa pozajmljivati da se stvari iz kuće ne bi razvlačile cele godine - Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom - Za Božić se pali samo jedna sveća
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar:
Roždestvo tvoje Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služaščij zvezdoju učahusja, tebje klanjatnsja solncu pravdi i tebje vjedeti s visoti vostoka, Gospodi slava tebje.
Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, jer u njemu oni koji zvezdama služahu od zvezde se naučiše da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i Tebe da poznaju s visota Istoka, Gospode, slava Tebi.
Pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac i druga posna jela.
Kurir.rs
