Večeras se proslavlja Srpska Nova godina i kao što znamo ona se danas dočekuje u noćnim klubovima, uz piće i vatromet, ali nije oduvek tako izgledala.
Proslava Srpske ili Pravoslavne Nove godine počela je sredinom dvadesetih godina prošlog veka i to - iz inata.
Slavlje počinje 1923. godine na javnim mestima, restoranima i ulicama iako nije državni praznik, kao svojevrsan simbol otpora, prema politici kralja Aleksandra Karađorđevića, da prvenstveno Božić i Uskrs, pa i Nova godina navodno štete privredi i trgovini pa ih treba praznovati na isti dan i to vikendom tako da ne bi postojali gubici radnim danima.
Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako ne bi stigli nigde na doček.
Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešce.
U vreme Kraljevine SHS oni koji su bili budni i oni imućniji su imali tradicionalne planove za proslavu.
Kada je došao komunizam, ne odmah, ali kasnije, slavljenje Srpske Nove godine dobilo je oblik nalik na današnje.
Ukusna, šuplja, lopta i penušavi napitak uz zaboravljene društvene igre bili su recept za doček Srpske nove godine.
S obzirom da su zime u Beogradu bile hladne i sa puno snega, domaćice su morale da budu vredne kako bi zagrejale kuću. Kao i praznici koji prethode Srpskoj Novoj godini i ovaj praznik dočekan je sa specijalnom trpezom, a u ovom slučaju to su bile krofne. Domaće testo, punjeno domaćim džemom od kajsija i posuto šećerom u prahu, umesto ponoći za decu je bilo predmet iščekivanja. Za odrasle pored ovala sa krofnama nalazile su se čaše šampanjca, za koji se tvrdi da je savršen spoj sa krofnama. Do ponoći, u porodičnom okruženju, igrale se sada već zaboravljene igre - domine ajnc, tablanet, darde.
Kada sat otkuca ponoć deca odlaze na spavanje, a odrasli u najbližu kafanu, gde se slavi do zore.
Kurir.rs / Mina Petrović
NE PROPUSTITE
