Ona je jedna od hiljade nevidljivih heroja ovog korona doba. Onih koji ćute i pune dve godine rade dan i noć. Irena Mitrović, medicinska sestra Infektivne klinike u Beogradu, simbol je svih malih-velikih ljudi koji su tu za nas sve ovo vreme pošasti. Onih čija lica i ne znamo, ne vidimo...
Sa 29 godina staža i osam rada na Infektivnoj, Irena dobro zna kako izgledaju najteži pacijenti, kako izgleda patnja... Nisu joj strane ni epidemije - svake godine tu je neka - grip, morbile, virus Zapadnog Nila... Ali ovo je nešto drugo. Promenilo je čitav svet.
- Pamtim njihove priče, lica, a mnogo, mnogo pacijenata je prošlo za ove dve godine. Najteže, a ujedno i najlepše što mi se desilo jeste devojka 1994. godište. Dugo je bila na kiseoniku i nikako nije dolazio boljitak. Konačno, oporavlja se, ide nabolje. Zima je, zubato neko sunce, a ona će: "Samo da mi je da izađem na sunce." Uhvatila sam je za ruku i na sopstvenu odgovornost povela napolje. Kaže: "Gde idemo?" A ja njoj: "Pokahontas, idemo da vidiš sunce." Imala je duge pletenice i bila je moja Pokahontas. Zaista dirljiv momenat. Ona, zatečena u papučicama i bademantilu, izlazi napolje. Bila je presrećna. Bio je to samo momenat, a ulepšao joj je dane u bolnici - priča za Kurir Irena, koja je i supermen Infektivne klinike jer nosi i posebnu majicu, herojsku:
- Dobila sam od zahvalnog pacijenta tu majicu još negde na početku epidemije. "Ovo ti pristaje, to treba da nosiš", rekao mi je. I često je nosim ispod skafandera, draga mi je, znači mi ta pažnja.
Trudi se, kaže Irena, da kad god je to moguće, pacijentima priđe uz neku šalu, da ih malo opusti jer ovi u kovidu su uglavnom uplašeni.
- Nikako ne valja taj ogromni strah koji se javi kod ljudi. Ta psihička barijera veliki je neprijatelj u kovidu. A pozitivan stav je bukvalno pola preživljavanja - priča Irena.
Ali ono najvažnije što Irena hoće da kaže tiče se svih njenih koleginica i kolega pod krovom Infektivne klinike.
NISAM IMALA KOVID
Neverovatno, ali Irena, koja je u epicentru zaraze, nije imala koronu.
- Jedna sam od retkih na Infektivnoj koja još nije imala kovid. Naravno, među prvima sam vakcinisana - kaže Irena.
- Ponosna sam na sve svoje kolege kako smo izdržali. Jedina smo referentna ustanova za sve infektivne bolesti, 365 dana u godini, godinama radimo ovaj posao. Imamo mnogo teže i kompleksnije pacijente sa HIV, s hepatitisom, nego što su ovi s kovidom. Ali kovid se tako brzo proširio svetom i napunio mnoge bolnice. I dve godine kasnije još ne staje. Za to treba snage i izdržljivosti - priča Irena.
Iako se čini da koroni dolazi kraj, za Irenu i sve njih na Infektivnoj kraja nema ni na pomolu:
- Sva naša iskustva s epidemijama, koje nisu ni bile ovakvih razmera, kazuju nam da će ovo za nas još potrajati. Ma koliko se broj smanjivao, mi i dalje ostajemo u trijaži, mi smo i dalje tu, u prvim borbenim redovima. Nama neće skoro kraj...
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
