JEZIVO! DECA U SRBIJI SE SVE VIŠE SAMA POVREĐUJU! Bodu se pincetama, makazama, iglama, pale sebi kožu i UDARAJU GLAVOM O ZID!
Deca se sve više samopovređuju / Ilustracija, Foto: Shutterstock

FRAPANTNO!

JEZIVO! DECA U SRBIJI SE SVE VIŠE SAMA POVREĐUJU! Bodu se pincetama, makazama, iglama, pale sebi kožu i UDARAJU GLAVOM O ZID!

Društvo -

Među adolescentima, i to mahom devojčicama u kasnijem osnovnoškolskom uzrastu, ali i u srednjoj školi, sve je prisutnije samopovređivanje, koje, prema rečima stručnjaka, dolazi iz osećaja praznine i otupelosti koje hoće da ispune emocijama

Adolescenti, mahom iz viših razreda osnovne škole, ali i iz polaznih razreda srednje škole, sve se više samopovređuju, a to čine na razne načine i različitim predmetima!

Mladi, i to mahom devojke, sebi nanose povrede pincetama, iglama, makazama, grebanjem, stvaranjem rana po koži, paljenjem kože, čupanjem kose, obrva i trepavica, lupanjem glavom o zid, pa i prejedanjem ili uskraćivanjem hrane!

03:18

KAKO PREPOZNATI ZNAKOVE KOD ADOLESCENATA PRE SAMOPOVREĐIVANJA? Stručnjaci otkrili: Roditelji dolaze ne znajući da dete ima problem

Ove frapantne podatke za Kurir otkriva Jasmina Knežević, doktorka psiholoških nauka iz "ProAktive", psihološkog centra iz Subotice, koja je objasnila s kojim problemima im se obraćaju adolescenti i njihovi roditelji, ali i razloge nezadovoljstva mladih koji ih dovode do toga da se samopovređuju.

Jasmina Knežević
foto: Privatna arhiva

Posledice pandemije

- Od početka pandemije koronavirusa, deca koja su nas zvala žalila su se na nesanicu, strah, napade panike, a zapaženi su povećana agresivnost i bes, kao i poremećaji u ishrani. Deca su anksiozna, loše raspoložena, neka imaju i suicidalne misli i potrebu za samopovređivanjem. Teško im je, posebno mladima od 12 do 19 godina, palo to što ne idu u školu, jer je njima potrebno da stiču socijalna iskustva, da se druže i osamostaljuju, a pandemija je otežala neke važne aspekte njihovog razvoja - priča ona i navodi da deca imaju osećaj praznine i otupelosti, pa hoće emocije da osete samopovređivanjem.

- Samopovređivanje je više zabeleženo u kasnijem visokoškolskom uzrastu, i to u raznim oblicima. Oni sebi povrede nanose pincetama, iglama, makazama, grebanjem, stvaranjem rana po koži, paljenjem kože, čupanjem kose, obrva i trepavica, pa i lupanjem glavom o zid - otkriva Jasmina Knežević i dodaje da deca to rade zbog nagomilane napetosti koja nije kanalisana.

Deca u panici

Plaši ih rat u Ukrajini

Jasmina Knežević kaže da deca sve više čitaju vesti iz Ukrajine, koje ih plaše. - Nastavnica jedne škole zabranila je telefone na nastavi i to potpuno podržavam. Mislim da je to praksa koju bi mnogi trebalo da uvedu. Deci vesti iskaču na Tiktoku, nekoliko majki nam se požalilo da su ih deca uplašeno pitala da li će i kod nas biti rata - rekla je ona.

Razgovor s roditeljima

- Neka deca imaju potrebu da sama sebe kazne, akt samopovređivanja je način da iskažu ono što ih muči, a što ne mogu rečima opisati. Kad postoji anksioznost ili veliki strah, adolescenti žele da imaju neki osećaj kontrole nad svojim stanjem. Zato, kad imaju nalet emocija s kojima ne mogu da se nose ili vrtlog negativnih misli, samopovređuju se, što im daje prividan osećaj kontrole jer su nešto uradili, pa makar to bilo i disfunkcionalno - navodi ona, zabrinuta u kom pravcu će se dalje odvijati problemi mentalnog zdravlja adolescenata.

- Porodica se danas drastično menja, a pandemija je uzela danak. Više nemamo porodicu koja zajedno priča, zajedno ruča. Nekad su se problemi rešavali u okviru porodice. Postojao je sistem vrednosti, koji je bio uporište i orijentir deci i mladima. Danas je poljuljan sistem vrednosti, pa je teško razlučiti šta je ispravno, a šta ne. Roditelji rade po ceo dan, a deca su prepuštena vršnjacima i novim tehnologijama. Izazovi i informacije više im ne dolaze iz porodice, već sa interneta. Stvorio se veliki jaz između dece i roditelja, koji se mora nekako umanjiti. Deca moraju da razgovaraju s roditeljima o svemu što ih muči, a roditelji treba da pokažu strpljenje, zainteresovanost za probleme svoje dece i bar minimalno poznavanje adolescencije i puberteta - zaključuje ona.

Suzana Trajković

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track