Na sam pomen cara Konstantina odmah pomislimo na Niš. Iako su mnogi istoričari kroz vekove, pa možemo reći i kroz milenijume pokušavali da opovrgnu činjenicu da je rođen u tadašnjem Naisu, a današnjem Nišu, to nisu uspeli.
Flavije Valerije Konstantin, kako mu je u bilo prvo i pravo puno ime, poreklom je bio iz Naisa (danas Niš).
Ipak, mišljenje da je rođen u Britaniji vešto je opovrgnuo Šepflin u raspravi „Konstantin Veliki nije bio Britanac“ (lat. Constantinus Magnus non fuit Britannus) koja se nalazi u njegovim „Istorijskim i kritičkim studijama“ (lat. Commentationes historicae et criticae).
U tom dokumentu Šepflin odbacuje mogućnosti da je rođen bilo gde sem u Naisu, odnosno Nišu.
I upravo car Konstantin i njegova majka carica Jelena bili su Nišlije koji su promenili tok svetske istorije.
To se desilo tako što je car Konstantin potpisao Milanski edikt 313. godine i time postao čovek koji je prihvatio hriščanstvo kao zvaničnu religiju.
I Stefan Vizantinac i Konstantin Porfirogenit u svojim delima navode i to da je Konstantin rođen u Nišu, odnosno Nesumu ili Naisonu, kako su još Niš zvali, nekada.
Takođe, za cara Konstantina vezuje se Hristov monogram, ili Labarum, vojni steg, kako se još naziva, koji se sastoji od prva dva grčka slova u reči Hristos, slova Χ (Hi) i Ρ (Ro). I upravo ga je prvi put ga je upotrebio rimski car Konstantin Veliki. Na nebu je video ovaj znak u obliku krsta i natpis "OVIM POBEĐUJ". Tako je Konstantin naredio da se njegovim vojnicima na štitove stavi znak X. Isti takav znak nalazi se u jednoj niškoj nekropoli.
Zanimljivo je i poreklo cara Konstantina. Za negovu majku, kasniju svetu ženu, caricu Jelenu vezane su mnoge priče. Može se reći da je ona od proste žene, uspela da postane svetica, koju i dan danas poštuju širom hrišćanskog sveta.
- Konstantin, koga je rodila i odgojila vrlo prosta majka Jelena u gradu Naisu, koji je kasnije velikodušno ulepšao - zapisaće stari istoričari i biografi, a zabeležiće Šepflin.
Carica Jelena će od "proste žene" postati svetica, koja će uraditi mnogo toga za hrišćanski svet, podići manastire, crkve, svetinje, ali će i darovati uboge.
Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki i Licinije, a kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koje je trajalo tri stotine godina. Važno je napomenuti da hrišćanstvo nije postalo državna religija, ali su hrišćani mogli da slobodno propovedaju svoju veru.
Dan Svetih cara Konstantina i carice Jelene slavi se 3. juna i gradska je slava grada Niša i hramovna slave crkve posvećene upravo caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni. Taj dan obeležava se svetoj arhijerejsku Liturgijom u prisustvu brojnog vernog naroda.
Kurir.rs / J.Ć.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
