Goran i njegove malobrojne kolege život znače kod operacija na otvorenom srcu, u svetu su traženi i plaćeni, a ovde zvanično ne postoje! Perfuzera je, kako nam veli Goran Milošević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", u Srbiji svega 40! Na papiru - nijedan!
Na operacionom stolu, u taze otvorenom "Dedinju 2", žena od 55 godina. Zjapi otvorena rana, pod gomilom reflektora kardiohirurg dr Željko Bojović pokazuje nam aortu kao balon.
- Samo što ne pukne, imala je sreće da nije dosad. Bila je na listi čekanja, čim smo otvorili "Dedinje 2", zvali smo prioritete s liste. Osim aneurizme, moramo da uradimo i bajpas. Dva teška zahvata u istom aktu - priča dr Bojović, iza koga je čitava mašinerija koja vrti rolere, uz gomilu creva i puno krvi, a Goran i momci koji sede za njom liče na kakve di-džejeve.
Ali, šalu na stranu, stvar je više nego ozbiljna. Reč je o ekstrakorporalnoj (vantelesnoj) cirkulaciji, tzv. mašini srce-pluća, kojom upravlja perfuzer.
- Tokom operacije na otvorenom srcu, perfuzija zamenjuje srce i pluća, koji ne rade, i dok hirurg ne završi svoj posao, održavamo pacijenta u životu. Krv silom zemljine gravitacije iz srca cevima dolazi u rezervoar, pa putem rolera, odnosno centrifugalne pumpe, dalje ide u oksigenator, gde joj se da kiseonik i tako oksigenirana vraća se pacijentu. Krv ide u aortu i dalje u sve organe i tkiva u organizmu, ali ne prolazi kroz srce i pluća. Taj roler je srce pacijenta u prevodu, a oksigenator su mu pluća - objašnjava za Kurir Milošević, koji je odgovorni tehničar perfuzije u Institutu.
Suština je da perfuzer, nakon pripreme i planiranja seta za ekstrakorporalnu cirkulaciju - jer na osnovni idu dodaci spram svakog pacijenta, ističe Milošević - autonomno i samostalno preuzima i održava sve vitalne funkcije cirkulatornog sistema.
TRAŽE IH FIRME ZA PRODAJU OPREME
Perfuzeri, naglašava Milošević, moraju i tehnološki da poznaju mašine za ekstrakoroporalni krvotok, što nije laka stvar, pa ih traže i firme koje prodaju tu opremu. I tako neki zbog bolje zarade odlaze da budu distributeri mašina i opreme za perfuziju.
- Perfuzija je samostalna u operacionoj sali, kao što su i hirurgija i anestezija. Mi regulišemo protok krvi i krvni pritisak, temperaturu tela i krvi, homestazu (stalnost ćelije), kiselobazni status... Štitimo srce da povrati svoju funkciju kada se završi operacija, regulišemo spasavanje i menadžment krvi, a po potrebi radimo i hemofiltraciju, odnosno uprošćenu hemodijalizu - priča Milošević.
I mimo svega ovog, perfuzeri, kojih je svega 40 u Srbiji, navodi Milošević, tretirani su samo kao medicinski tehničari.
- Ne postojimo u registru zanimanja u Srbiji, iako su perfuzeri u većini država sveta priznata profesija. Zato smo još 2006. osnovali udruženje kako bismo postigli dva glavna cilja - priznavanje profesije i osnivanje formalne škole i prijem u Evropski bord perfuzije i sertifikacija. Evropskom bordu smo pristupili 2007, od 2015. smo punopravni članovi, a od 2017. i sertifikovani, što podrazumeva da je nas 31 završilo njihovu školu i dobio sertifikat, ali u Srbiji i dalje ne postojimo - kaže Milošević.
SVI DALI OTKAZ U JEDNOM DANU I ODMAH IH PRIZNALI
Borba za zvanje i priznanje nije laka nigde, a evo kako su u Sloveniji perfuzeri rešili svoj problem.
- Svi odreda su u jednom danu dali otkaz i država je morala da reaguje. Vrlo brzo im je priznata profesija, a time im je i plata, koja je bila 1.800 evra, povećana za 600 evra, a svi koji su u Evropskom bordu dobili su još po 200 evra - priča Milošević.
Nove ljude za mašinom regrutuju iz intenzivne, pa ih godinu dana obučavaju u sali do samostalnog rada.
- Priznavanje profesije je osnovni korak za rešavanje svih problema perfuzije. Kad je profesija priznata, ide kategorizacija posla, delokrug i opis, da se tačno zna šta je to što mi radimo, pa i sertifikacija - da se zna ko je stručan da radi posao perfuzera. "Dedinje" ima inicijativu da oformi školu za perfuziju, ali ona mora biti akreditovana od države. Već smo napisali program, usklađen s evropskim protokolom. Svugde u Evropi za perfuzere pohađaju se postdiplomske studije, pa posle visoke škole išlo bi ili godinu dana specijalizacije ili dve godine master studija - objašnjava Milošević.
A na kraju bi došao, što i nije najmanje važno, i status u bolnici, a time i odgovarajuća plata.
- Perfuzeri su bolje plaćeni u svetu od običnih medicinskih tehničara, a od nas i trostruko - ističe Milošević.
ČINJENICE
- 6. maja 1953. u SAD prvi put urađena ekstrakorporalna cirkulacija
- 1963. urađena u Kliničkom centru Srbije na Drugoj hirurškoj klinici
- 2006. osnovan SRBSECT - Srpsko udruženje za ekstrakoralnu cirkulaciju i tehnologiju
- 2017. udruženje postalo punopravni član Evropskog borda kardiovaskularne perfuzuje
- perfuzera je 40 u Srbiji, rade u Sremskoj Kamenici, VMA, UKC Srbije, UKC Niš, "Dedinju", "Tiršovoj", Institutu za majku i dete i odnedavno u jednoj privatnoj klinici
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
