Smrad požara i zadah nemara društva okružuju danas zgradu Starog zdanja u Aranđelovcu.
Urušeni krov, nagorele grede, polupane roletne, razbijeni prozori, fekalijama i sprejom izmazani zidovi, gomila đubreta... slike su najlepše zgrade u Šumadiji, a požar koji je buknuo 22. marta uveče kao da je osvetleo bedno stanje Starog zdanja.
Nekada su tu, u Starom zdanju, oficiri strasno birali svoje dame, šuštala je svila, odmaralo se gospodski i uživalo „ljucki“. U veličanstvenoj Sali kneževa, gde danas seru golubovi, igrao se valcer. Širom otvorena ulazna vrata nekadašnjeg glamuroznog hotela kao da su vapaj stare lepotice da se pojavi njen spasilac. Jer i ovakva kakva je, napuštena i opustošena, ona je lepa, poštovana i voljena.
Dva izvora
I danas se pamti da je dr Emerih Lindenmajer 1836. uradio prvu kvalitativnu analizu mineralne vode sa bukovičkog izvora, a kada je 1865. godine knez Mihailo Obrenović posetio Bukovičku banju, zatekao je mnogo naroda koji je noći provodio pod vedrim nebom. Uviđajući da ova banja može da postane jedna od vodećih u Srbiji, knez Mihailo se založio da država obezbedi sredstva za njeno uređenje. I kako to biva kad vlast umeša prste... Iste godine u Bukovičkoj banji podignuto je 11 koliba pokrivenih senom, koje su bile tadašnje rešenje za smeštaj banjskih gostiju. Ova poseta kneza Mihaila imala je veliki značaj za Bukovičku banju, jer je u narednom periodu država obezbedila sredstva i za mnogo veće gradnje na Kiseloj vodi - za Parno kupatilo i prvi hotel koji su posetioci prvobitno nazivali „Veliki konak“, a kasnije „Staro zdanje“.
Živojin i Lujza
Ljubav rođena na balu
Inženjer Fridrih Kikner u Bukovičkoj banji je bio angažovan na izgradnji dvora Staro zdanje po nalogu kneza Mihaila Obrenovića. Aranđelovac mu se toliko dopao da je rešio da tu sagradi letnjikovac. Tokom leta 1881. tu je sa roditeljima letovala i Kriknerova šesnaestogodišnja ćerka Lujza. U čuvenoj Kneževoj sali priređen je bal za oficire bataljona u kome je služio tada mladi potporučnik Živojin Mišić. Na balu se našla i mlada Lujza. I ljubav za ceo život se desila.
- Hotel „Staro zdanje“ građen je u periodu od 1868. do 1872. godine po projektu državnog arhitekte Koste Šreplovića. U to vreme druge banje u Srbiji su se bunile što se u Aranđelovac toliko ulaže. Pričalo se da će to biti letnjikovac Obrenovića, dvor, Narodna skupština... Ipak, doneta je odluka da se pravi jedno veliko zdanje, a ja smatram da je drugi cilj bio da se tu napravi vojna bolnica. I zaista, od srpsko-turskih ratova 1876. pa sve do ratova na teritoriji bivše Jugoslavije tu su bili smešteni ranjenici - otkriva za Kurir Zorica Petrović, viši kustos - istoričar Narodnog muzeja u Aranđelovcu.
Usud, sudbina ili slučajnost tek, knez Mihailo, koji je pokrenuo izgradnju Starog zdanja, ubijen je u Košutnjaku 1868. godine i nije doživeo svečano otvaranje. Ni projektant zdanja, arhitekta Kosta Šreplović, nije doživeo kraj radova. U studenom decembru 1872. godine okliznuo se na skeli, pao je i poginuo. Počiva, mlad, u Aranđelovcu, kraj Bukovičke crkve. U vreme kada je završeno Staro zdanje, veći objekat u Srbiji bilo je samo Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, koje je projektovao čuveni češki arhitekta Jan Nevola, inače profesor nesrećnog Koste Šreplovića. Izvođač radova na Starom zdanju ili, kako bismo danas rekli, preduzimač bio je Godfrid Šulc, deda Lujze Krikner, kasnije Mišić, ali to je jedna druga priča. Kada je hotel otvoren, sobe su, verovali ili ne, bile bez nameštaja. U sobama su bili samo jedna furuna i drveni nogari. Dušeke i posteljinu su donosili gosti, pa je Laza Komarčić u „Videlu“ zapisao da „zdanje liči da se stalno neko doseljava i odseljava“.
Miloš podiže crkvu
Od Vrbice Aranđelovac
Svetoandrejskom skupštinom, 1858. godine, vlast u zemlji je vraćena u ruke kneza Miloša i njegovog sina Mihaila. Knez Miloš je u Beograd stigao krajem januara 1859. godine, a zatim krenuo u obilazak zemlje. Za razvoj i grada i banje od velikog značaja bila je poseta kneza Miloša ovom kraju u leto iste godine. Tom prilikom on je ovde proveo tri dana, od 8. do 11. avgusta 1859, i obećao da će u Vrbici podići novu crkvu posvećenu Sv. arhangelu Gavrilu i naredio da se Vrbici promeni ime u Aranđelovac.
Švalerisanje kralja
- U Zdanju su se održavali balovi, građanske igre, ples... Ispred velelepne zgrade igralo se kolo i slušala se narodna muzika - objašnjava Zorica Petrović.
Zdanje se očigledno dopadalo Obrenovićima, pa je zabeleženo da je tu boravio 1883. knez Milan, a 1887. kraljica Natalija Obrenović. Istina, za kraljicu Nataliju se govori da je ovde bila posle bračnih nesuglasica sa kraljem Milanom, koje su izbile posle suverenovog švalerisanja. Probleme sa ljubomorom ženom je rešio tako što je Nataliju poslao dva meseca na Krim, a posle na Kiselu vodu.
- Tada je preuređeno Staro zdanje i prilagođeno boravku kraljice i njene svite. Boravila je ovde dvadesetak dana, a zapisano je da su se deca okupljala u parku kako bi se divila prelepoj kraljici, koja je igrala „kroket“ - govori za Kurir Zorica Petrović.
U Zdanju je boravio u dva navrata i Aleksandar Obrenović, 1889. i 1893, a te godine je upoznao, ispostaviće se, kobnu Dragu Mašin, ali ne u Aranđelovcu, već u Kladovu.
Postoje dokumenta koja potvrđuju da je tokom Prvog svetskog rata ovde postojala vojna bolnica, a kada je „Švabo opet udario“ u Drugom svetskom ratu, u Starom zdanju je bila smeštena nemačka vojska.
- Čak je i park u Aranđelovcu bio podeljen žicom, a građanima je bio dostupan samo jedan izvor - objašnjava Zorica Petrović.
Pored renoviranja zbog dolaska kraljice Natalije, Staro zdanje je obnovljeno i 1933, kada je preuređeno stepenište, a vila dobila današnji izgled. Zdanje je kroz istoriju već propadalo, pa su novine, baš kao i danas, 1953. godine pisale o lošem stanju objekta. Radovi na obnovi kreću tek šezdestih godina prošlog veka, a sedamdesetih je ponovo otvoreno. Staro zdanje u državnom vlasništvu dugo radi kao hotel preduzeća „Bukovička banja“, dok se firma, kao i socijalističko samoupravljanje, nisu raspali. Od 2005. godine je državno, a privatizacija 2012. propala je. Od pre dve godine vlasništvo je opštine Aranđelovac.
Uputstva pacijentima
Da nikad napolju ne spavaju
Pošto je 1836. godine izvršio prvu kvalitativnu analizu mineralne vode iz Bukovika, dr Emerih Lindenmajer je putem dnevnih novina dao neka osnovna uputstva za korišćenje ove lekovite vode. To je najpre učinio u Magazinu za hudožestvo, književnost i modu, 1839, a potom i u Dodatku k srbskim novinama, 1840. godine.
Između ostalog, dr Lindenmajer savetuje da „bolesnik, koliko je mogućno, od nazebe da se čuva, i nikad napolju da ne spava“.
Već je gorelo
- Od 2006. „Staro zdanje“ je mesto gde se okupljaju narkomani. Ima ovde zaista nedoličnih stvari. Od prošle godine su i ulazna vrata otvorena. Tražili smo da se vrata i prozori zapečate, ali ništa se nije dogodilo. Postoji čuvar, ali on nadgleda ceo park, koji nije mali. Početkom godine već je buknuo manji požar u „Starom zdanju“, ali tada nije bilo veće štete. Ionako jako loše stanje „Starog zdanja“ je posle novog požara još teže. Ipak, sama šteta od požara nije nenadoknadiva, ali ovo zdanje i dalje urušava nebriga društva - objašnjava Ana Ðorđević iz građanske inicijative „Očistimo Aranđelovac“
Bojan Radović, predsednik opštine Aranđelovac, kaže da vremena nema i da se već krenulo u zaštitu „Starog zdanja“.
- Hotel „Staro zdanje“ je simbol grada. Taj simbol mora da se očuva i na najbolji način obnovi. Opština je ovo zdanje kupila od privatnika, koji ga je otkupio iz stečaja. Pretpostavlja se da je vatra u „Starom zdanju“ podmetnuta i, mada istraga traje, očigledno je za požar kriv ljudski faktor. Već smo imali sastanke s ministarstvom kulture i Zavodom za zaštitu spomenika kako bi se nivo zaštite podigao na najviši rang. Utvrdili smo i korake u faznoj rekonstrukciji i zaštiti ovog objekta. Gruba procena je da je neophodno između šest i sedam miliona evra - kaže za Kurir predsednik opštine Aranđelovac.
Reagovali su posle požara i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja koji su, zajedno sa stručnjacima Republičkog zavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, obišli „Staro zdanje“ u Aranđelovcu.
- Opština Aranđelovac će zajedno s nadležnom službom zaštite započeti sa hitnim intervencijama na objektu. Biće postavljena privremena zaštita stradalog dela krovne konstrukcije, čišćenje celog prostora i obezbeđenje svih otvora na zgradi u cilju sprečavanja daljeg oštećenja i neovlašćenog ulaska - najavili su iz ministarstva.
Dodaje se i da će kragujevački zavod pokrenuti proceduru kategorizacije „Starog zdanja“ za spomenik kulture od velikog značaja.
Možda će se, ipak, „Staro zdanje“ još jednom uzdići iz pepela. Nemamo mnogo ovako lepih mesta da bismo mogli da ga prepustimo propadanju.
Uglješa Balšić
