Govor na sahrani je dobra prilika da kažete pokojniku sve što ste želeli, a niste stigli. U selu Kljajićevo, kod Sombora, otac i ćerka profesionalno sastavljaju govore za sahrane. Začetnik ideje Mošo, piše i čita oproštajne tekstove, dok ćerka Sara iste prožima posebnom emocijom.
- Govor mora da bude sadržajan, da ima što više podataka o pokojniku, a ne da bude suvoparan, ali i predug govor nije dobar - rekao je Mošo Novković, pisac posmrtnih govora.
Do sada je sastavio nekoliko stotina posmrtnih govora, a odnedavno mu se u poslu pridružila i ćerka Sara.
- I sama pišem poeziju ičesto spominjem smrt. Tako se to nekako poklopilo - rekla je Sara.
Mošo je istakao da mu najteže padaju psanje i čitanje posmrtnih govora unučadi koji se opraštaju od baka i deka.
- Najteže je sa unučadima koji se opraštaju od baka i deka. To su najteži trenuvi, koje ja spominjem u govoru. Ponekad unučad piše tekst koji ja pročitam. To je jako teško interpretitati.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
