U protekle dve godine autoindustrija se našla pod većim pritiskom nego neke druge industrijske grane. Prvo pandemija, potonja zagušenja u lancima snabdevanja, problemi u fabrikama za proizvodnju mikročipova, pa onda i rat u Ukrajini, smanjena proizvodnja i trgovina nekim od ključnih resursa ozbiljno su poremetili tržište novih automobila. Krajnji rezultat je konstantan porast cena, i čekanje na isporuku novog automobila i više od godinu dana.
Kako praktično novih automobila nema dovoljno da bi se zasitila potražnja na domaćem tržištu, kupci se sve više okreću tržištu polovnih automobila u potrazi za svojim novim vozilom. Prema podacima od prošle godine u Srbiji je za 6 meseci registrovano 34 odsto više polovnjaka nego lane što ide u prilog tezi da će se okretati tržištu polovnjaka.
Povećanje potražnje podiglo je cene na tržištu polovnjaka još početkom 2020. godine nekih 10-ak odsto, da bi se poskupljenja nastavila i tokom prošle godine zbog pomenute problematike u snabdevanju. Tako su polovna vozila koja su 2019. godine koštala 7.000 evra poskupela za 4.000, a kako se najavljuje da će ona poskupeti još (prema procenama stručnjaka pojedini modeli čak i do 30 odsto) ne treba da nas začudi da im cena na kraju bude oko 13.000 evra, piše Blic.
Veliki problemi zbog rata u Ukrajini
Kako se veliki broj delova i materijala koje koristi evropska industra automobila uvoze iz dve zaraćene zemlje Ukrajine i Rusije, tih ključnih komponenti sada prosto nema dovoljno i cene rastu.
Poskupeli su maltene svi materijali koji su uključeni u proces proizvodnje automobila nafta (pa samim tim i plastika i guma), čelik, bakar, aluminijum, plemeniti i retki metali... to se definitivno preliva na cene novih automobila, te posledično i na polovne.
Posebno problematičnom se ispostavlja nabavka kablovskih snopova.
- Evropski proizvođači iz Ukrajine uvoze sedam do 11 odsto tih kablovskih svežnjeva, a već i pre izbijanja rata počeli su da traže alternative za ukrajinske kablove, rekli su za EURACTIV predstavnici Evropske asocijacije snabdevača automobilske industrije (CLEPA).
Proizvođači mikročipova su godinama unazad orijentisani na tržište računara više nego na tržište novih automobila, a sa izbijanjem rata u Ukrajini njihova proizvodnja je dodatno usporena.
Ukrajinske kompanije Ingas i Krajoin (Cryoin) proizvode oko 45 do 54 posto svetskog neona, ključnog za lasere koji se koriste pri proizvodnji čipova, izvestio je nedavno Tekcet, ali su usled invazije Rusije oni primorani da ugase proizvodnju.
NE PROPUSTITE
Problemi u proizvodnji mikročipova
Ni malo ne pomaže činjenica da je jedna od većih fabrika koje su proizvodile ove komponente u Japanu izgorela. Prema procenama zajednički uticaj pandemije, rata u Ukrajini i problema sa proizvodnjom mikročipova je smanjila proizvodnju novih vozila za 40 odsto.
Prema poslednjim dostupnim podacima Ukrajinske asocijacije proizvođača motornih vozila (Ukrautoprom), 2021. godine je u tu zemlju uvezeno 674,375 automobila od čega je 84 odsto polovnih (566,475 automobila).
Od te cifre najviše je uvezeno iz Poljske i Nemačke, ukupno 199.000 vozila . Sa vanrednom situacijom u zemlji ovaj uvoz je pao maltene na nulu, te će višak automobila na autoplacevima u Nemačkoj morati negde da završi, a jedno od tržišta gde se spekuliše da će oni osvanuti je i naše.
Prema drugom setu podataka, koji je objavio Institut za istraživanje tržišta autombila, najpopularniji model koji su Ukrajinci uvozili iz Evrope je Folksvagen Pasat, Škoda Oktavija i Folksvagen Golf, i to ne stariji od 10 godina.Tako da će ove godine, tržište polovnjaka potencijalno preplaviti veliki broj upravo ovih nešto kvalitetnijih, novijih i samim tim skupljih polovnjaka.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
bonus video:
