D. M. je Srbin iz Kuršumlije koji je Nemačku odabrao za novi dom. Kao i svi, i on je postao nostalgičan uoči praznika, pa je napisao pismo posvećeno usamljenoj majci.
O tom pismu priča se unazad godinama.
Preprilčava se kako bi se znalo kako je ljudima koji su na radu u inostranstvu, ali i kako je onima koji ih ovde željno iščekuju.
Njegovo pismo prenosimo vam u celosti.
- Odrastao sam čovek, imam veliku decu, a od jutros mi suze same padaju niz lice. Krijem se od ukućana, sramota me, pokušavam da mislim na nešto lepo, ali ne vredi.
- Danas je Veliki petak. Prisećam se detinjstva i naše male kuće na planini kod Kuršumlije. Majka je uvek posle ručka farbala jaja u lukovini. Sestre su joj pomagale a mi, dečaci, smo jurcali napolju. U nedelju, na Vaskrs, majka bi svakom od nas dala po jedno jaje. Bili su to, nekako, svečani trenuci.
- Ima nas osmoro, četiri brata i četiri sestre. Rasuli smo se po svetu i retko se viđamo. Svi imamo svoju decu, i unuke. U selu živi samo majka, otac je odavno umro. Nema ni komšija više. Pusto!
- Siguran sam da majka baš u ovom trenutku farba jaja. I to za svako svoje dete, snaju, zeta, i svako unuče. Ostarelim rukama sa velikom nežnošću svako jaje blagosilja: Za Slavoljuba, za Dragicu, za Milicu, Za Dragutina…. Za Saru, Ivu, Janu, za Dušana… Nikog neće da zaboravi, svako ime izgovara nežno kao da nas miluje po glavi, kao nekad.Poređaće crvena jaja u drveni korpu i onda će da sedne i dugo gleda u njih. Posle nekog vremena će da uzdahne, kao da je gledam, i pobožnim glasom da kaže: „Neka su svi oni meni živi i zdravi i da ih sreća prati“.
- Moja majka neće imati kome u nedelju da pruži crveno jaje. Niko od nas nije mogao da je poseti za Vaskrs, kao i mnogo Vaskrsa ranije. Takav je život. Zato plačem! Majko hvala ti za sve!”
Kurir.rs / Topličke vesti / S. T.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
