Rat u Ukrajini traje već tri puna meseca. Za to vreme iz matične zemlje izbeglo je nekoliko miliona ljudi u potrazi za mirom.Dve Ukrajinke su sklonište potražile u Subotici.
- Početkom marta smo izbegli iz Ukrajine i stigli u Suboticu. Iako daleko od rata, svaka grmljavina i munja nas trza iz sna. Taj strah nikada neće nestati - kaže Irina Grudina, izbeglica iz Harkova.
Grad iz kog je izbegla je skoro napola sravnjen do zemlje. Ipak, nije slučajno kada kažu da sa svakim zlom, dođe i ponešto dobro. Bar je tako zadesilo nju.
- Zahvalni smo Srbiji koja nas je raširenih ruku dočekala. Ljudi su divni i spremni da nam pruže apsolutno svaku vrstu pomoći koja nam je potrebna. Takođe, ova zemlja mi je pružila i šansu za nov početak. Za jednu novu stranicu mog života budući da sam u Subotici srela ljubav svog života sa kojim ću život dalje nastaviti u Šidu - Irina Grudina, izbeglica iz Harkova. U evakuacionom vozu pored Irine bilo je još njih devetoro koji su zajedno doputovali na sever Vojvodine. Među njima i Svetlana, njena ćerka, nekoliko kofera i dve mačke. Prešli su četiri granice da bi došli do Svetlaninog muža koji radi u Subotici.
- Putovanje evakuacionim vozom je priča za sebe. I to ona strašna. To je masa naguranih ljudi koji celim putem stoji na nogama, na kojim i spavaju. Naš dom u Harkovu je potpuno uništen, kao i poliklinika u kojoj sam radila. Dolazak u Srbiju bio je kao ulazak u "raj na zemlji" - kaže Svetlana Ovčarenko, izbeglica iz Harkova.
Svetlana će, kako priča, još neko vreme sigurno ostati u Srbiji, dok joj se ćerka vratila u Ukrajinu kako bi bila pored svog verenika.
- Volela bih da mi je ćerka negde u Evropi daleko od rata, ali pošto joj je verenik vojno lice znam da će ostati pored njega, bez obzira na rizik - Svetlana Ovčarenko, izbeglica iz Harkova.
Iz priča dveju Ukrajinki zaključuje se da ljubav crta i briše granice kako u ratu, tako i u miru. I jedina želja za budućnost im je upravo to - da žive u ljubavi, ali bez granata.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
