Tokom letnjih meseci klima uređaji predstavljaju spas od vrućine, ipak treba biti oprezan kada su temperaturne razlike u pitanju, te prema rečima lekara one ne bi trebalo budu veće od svega 6 do 8 stepeni.
Ali koliko puta vam se desilo da uđete u prodavnicu, poslovnu zgradu i slično i bukvalno na samom ulazu imate utisak da ste se iz recimo Ekvadora teleportovali na Severni pol!
Naime, kada je temepratura u prostoriji ili automobilu 20 i manje stepeni, a napolju 35, čim kročite iz hladne prostorije na otvorenom, trebalo bi da znate da vaš organizam doživljava šok.
Stručnjaci savetuju da bi temepraturnu razliku trebalo svesti na najmanju moguću razliku kako ne biste izazvali moguće zdravstvene tegobe, ili čak kolabirali.
Nagle razlike najteže podnose hronični bolesnici, međutim, one svakako ne prijaju ni zdravljim ljudima, kao ni deci. Kardiovaskularni bolesnici moraju biti na oprezu, i izlazak iz kuće svedu na minimum između 11 i 17 časova. Ipak, ako se postepeno prilagođavate i pridržavate saveta, stručnjaci objašnjavaju da nema razloga za brigu.
Nije dobro ni za zdrave
Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić kaže da ekstremne temperaturne razlike nisu dobre za kardiovaskurani sistem, čak i za zdrave osobe, a pogotovo za hronične bolesnike.
- Krvni sudovi reaguju i na hladno i na toplo, sakupljanjem i širenjem, znamo da niske temperature sakupljaju krvne sudove, a da se na toploti šire. Generalno, savetujemo da hronični bolesnici u periodu od 11 do 16 časova u letnjim mesecima ne izlaze bez preke potrebe, te će na taj način i izbeći temperaturne razlike. Iako varijacije utiču nepovoljno na hronične bolesnike, to nužno ne znači da ako neko ima problem sa srcem, ili kardiovaskularnim sistemom da će imati problem zbog temperaturnih razlika, ali svakako oprez se savetuje svima - objašnjava dr Kostić.
Iako u svom domu ili automobilu možete prilagoditi klima uređaj na odgovarajuću temeperaturu, u kancelariji, ili nekim drugim ustanovama, kao i prodavnicama i tržnim centrima, ne može uticati, te lekari apeluju na sve, da kako zbog svog zdravlja, tako i zbog zdravlja drugih ne prave veliku razliku u temperaturi.
- Kada je u pitanju kretanje iz toplog u hladno potrebno je da damo dovoljno vremena organizmu za neki period adaptacije i prilagođavanja našeg organizma toj promeni temperature, te savetujemo da se organizam postepeno izlaže. Ono što je neka okvirna preporuka je da temperatura u prostoriji bude negde između 22 i 24 stepeni, ali generalno, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne treba da bude veća od 6 do 8 stepeni. Zamislite da sa 36, 40 stepeni ulazite u prostoriju u kojoj je 17, 18 stepeni, pa to je šok za organizam, za svakoga - upozorava dr Kostić.
Poseban oprez majkama sa bebama
Od temperaturnih šokova treba poštedeti i one najmlađe, a posebno se to odnosi na bebe.
- Bebe su osetljiva kategorija, sve što važi za stariju populaciju i za odrasle ljude, važi i za decu, samo povećanim nivoom opreza. Nemojte ih izlagati ovakim temepraturnim razlikama - ističe dr Kostić.
Uđeš-izađeš
Lekar Hitne pomoći dr Aleksandar Stijačić objasnio je da prelazak iz klimatizovane u neklimatizovanu prostoriju u ovim tropskim danima može biti opasan, pa je i iz tog razloga potrebno ne praviti veliku temperaturnu oscilaciju.
- Ukoliko ste u klimatizovanom prostoru, najgora stvar je, ući pa izaći, ući pa izaći. Ako ste u automobilu i izlazite iz vozila na nekoliko minuta, ne treba uključivati klimu, jer mnogo će više škoditi kada iz klimatizovnog automobila izađete napolje, pa se vratite, pa izađete, pa se vratite, nego ukoliko je ne uključite. Takođe, ukoliko imate nameru da ceo da provedete u nekoj prostoriji, onda je klimatizujte i nemojte da izlazite napolje. Najopasniji su prelazi iz klimatizovanog prostora u neklimatizovani i treba da budu odgovarajući - objasnio je nedavno ovaj lekar.
Ljudi slušaju savete lekara
Kada izađete napolje a temperaturna razlika je velika, može se dogoditi da kolabirate.
- Mi svakodnevno dajemo savete, ljudi to dosta slušaju i generalno prihvataju naše savete. Statistički gledano, mi u Hitnoj pomoći nemamo nekih pacijenata koji mogu da se povežu sa posledicom tih toplotnih udara, sunčevih udara, sunčanica, nekih kolapsa više nego inače. Ljudi su postali svesni da ne mogu u podne da odu u kupovinu i to je jedan od razloga zbog kojih nema mogo kolapsa po ulicama. Svi slušaju kada im kažemo da sa sobom nose flašicu sa vodom, da se zaštite od sunca, da u najvrelijem delu dana ne izlaze, ali sada je ipak vrela noć i vreo dan. U principu da je važno da se ne izlažu mnogo direktnom suncu – izjavio je nedavno lekar.
Srce i krvni sudovi su osetljivi
Prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije nedavno je objasnio da se temperaturne razlike veoma loše odražavaju na kardiovaskularne bolesnike i da su srce i krvni sudovi osetljivi.
- Veoma loše utiču temperaturne razlike, srce i krvni sudovi su veoma osetljivi. Adrenalin se bitno angažuje nadražuje i povećava, i to pravi velike tegobe kod kardiovaskularnih bolesnika, pre svega skokove pritiska kod osoba koje već imaju hipertneziju. Isto tako zbog povećanog adrenalina u krvi, mogu se javiti i opasne aritmije, što se uglavnom javlja kod onih koji imaju slab srčani mišić. Savet je, svakako, da se što manje izlažu fizičkim ali i mentalnim naporima, pogotovo osobe koje imaju registrovane karidovaskularne bolesti objašnjava profesor Milašinović.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
