Jedan je od sedam velikih anđela najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni božjih. Praznik je ustanovljen na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u Knjizi postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu Devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji s vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.
Lik anđela Gavrila nalazi se na slikama s Presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u carstvo nebesko. Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik jeste vest o Vaskrsenju Hristovom.
Sveti arhangel Gavrilo je i simbol dobrote celog čovečanstva – ikona Belog anđela je poslata u kosmos kao simbol ljudskog pozdrava drugoj vasionskoj rasi pošto je Sveti Gavrilo i univerzalni simbol ljubavi, mira i radosti u čovečanstvu. Belog anđela je Unicef odabrao za simbol Evrope. Freska u srednjovekovnom manastiru Mileševi, poznata kao Beli anđeo, proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
Za ovog sveca su vezani mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ali u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi blage i lepe vesti. Arhangel Gavrilo je često slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
