Predsednik SAD Džozef Bajden, tri dana nakon što je izašao iz izolacije posle negativnog testa, opet je pozitivan na koronu, a lekar predsednika SAD tvrdi da je uzrok tome povratno dejstvo antivirusnog leka pakslovid. I zaista, studija je pokazala da je i to moguće kod antivirusnih lekova, ali zaista retko. Međutim, korist tih lekova daleko je veća od štete, ističe klinički farmakolog prof. dr Slobodan Janković s Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Dr Kevin O'Konor rekao je da je Bajden verovatno pretrpeo takozvanu povratnu infekciju, koja može da se desi kod pacijenata koji su u terapiji dobijali pakslovid, ali da predsednik SAD ne oseća nikakve simptome i ponovo ide u izolaciju u Beloj kući.
Prof. dr Janković za Kurir navodi da je nedavno objavljena studija koja je pratila ponovne infekcije sedam ili 30 dana nakon uzimanja antivirusnih lekova - pakslovida i molnupiravira, koji se daju pacijentima da bi sprečili razmnožavanje virusa u organizmu. Ove lekova inače ima i Srbija.
- Studija na velikom broju pacijenata je pokazala da u učestalosti te povratne infekcije nema neke razlike kod pacijenata koji su uzimali pakslovid ili molnupiravir. Nađeno je da ih je 3-8% bilo pozitivno, 5-8% razvilo je simptome, a do 1,4% je hospitalizovano. I da je to češće kod pacijenata koji imaju neke teže pridružene bolesti - maligne, dijabetes ili druge hronične - kaže prof. Janković i dodaje da su ovi pacijenti zarazni, ali ne piše koliko dugo.
Ovo je, naglašava prof. Janković, samo statistički nađena pojava, ali nema objašnjenja zašto se dešava. Međutim, prof. Janković ističe da ne treba zaboraviti dobrobit pomenutih lekova.
- Nesumnjivo je dokazano, u više studija, da ti antivirusni lekovi definitivno imaju svoje dejstvo. Daju se pacijentima koji su u riziku da razviju težak oblik bolesti i dokazano su smanjili broj hospitalizacija, a time i smrti. Korist je nesumnjivo veća nego šteta - ističe prof. Janković.
Preprint studije o povratku kovida 19 nakon pakslovida i molnupiravira, objavljen u junu u Nešenal lajbreri ov medisin, pokazuje da su iz nacionalne baze podataka SAD uzeti podaci 13.644 pacijenata starijih od 18 godina koji su imali kovid od 1. januara do 8. juna i lečeni su pakslovidom (11.270) ili molnupiravirom (2.374) u roku od pet dana nakon zaražavanja. Utvrđeno je da nije bilo značajnih razlika u rizicima od povratka kovida 19 između ova dva leka.
- Neophodne su studije da bi se utvrdili mehanizmi koji leže u osnovi povratka kovida 19 i da se testiraju režimi doziranja i trajanja koji bi to mogli sprečiti kod ranjivih pacijenata - navedeno je u studiji.
ŠTA JE PAKSLOVID
Pakslovid je najnoviji antivirusni lek koji je početkom februara stigao u Srbiju i važi za najmoćniji antivirusni lek protiv kovida 19. Njegov "posao" je da spreči razmnožavanje koronavirusa u organizmu i zato je važno da se uzme u prvih pet dana bolesti. Daje se starijima od 18 godina, ne smeju da ga koriste trudnice i dojilje.
- Sastoji se od dve komponente. Prva je PF-07321332, koja blokira aktivnost enzima proteaze neophodnog za umnožavanje virusa i tako zaustavlja virus. Sa PF-07321332 primenjuje se i još jedan antivirusni lek - ritonavir, koji je anti-HIV lek. Ritonavir zaustavlja razgradnju mnogih lekova u jetri, pa i komponente PF-07321332 ovog leka, čime mu povećava aktivnu koncentraciju u krvi i produžava dejstvo, pa tako povećava i njegovu efikasnost - kazala je ranije za Kurir direktorka RFZO prof. dr Sanja Radojević Škodrić i dodala da su kliničke studije pokazale da je srizik od hospitalizacije manjen kod molnupiravira za 50% ako se uzme u prvih pet dana, a kod pakslovida za 89%, ali samo ako se primeni u prva tri dana, a ne pet dana.
Kurir.rs/ J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
