Dezodorans koji košta 714 dinara u pojedinim drogerijama i minimarketima izazvao je ogroman revolt kod građana, koji su svoje nezadovoljstvo iskazivali najviše na društvenim mrežama, a neki su se obratili i našem listu.
Naime, možda se ljudi ne bi ni pobunili da isti artikal ne košta u apoteci maltene tri puta manje! Revoltirana, jedna čitateljka napisala nam je da je doživela šok kada je na brzinu htela da kupi dezodorans suprugu.
NE PROPUSTITE
- Suprug je ostao bez dezodoransa, a spremali smo se za rođendan. Spustila sam se do obližnjeg marketa i šokirala se kad sam videla cenu. Dezodorans koji uvek plaćam oko 300 dinara, stajao je na rafu sa ispod istaknutom cenom od 689 dinara. Mislila sam da ću bolje proći u drogeriji, koja nam je takođe blizu stana. Tamo još veći šok. Isti dezodorans 714 dinara. Bila sam primorana da ga kupim, ali ću ubuduće voditi više računa jer znam da im to nije realna cena, pa ću ih kupovati u drugim radnjama ili na sniženju - kaže besna čitateljka Kurira, koja navodi da se još više iznervirala kad joj je sestra iz Nemačke rekla da isti proizvod tamo košta dva evra.
Odluka je uvek na kupcu
Trgovac može da formira cenu kako želi
Prema Zakonu o trgovini, prema članu 28, svaki trgovac može da formira cenu kako želi, a na kupcu je da li će proizvod da kupi ili ne. U članu ovog zakona piše sledeće:
- Formiranje cena na tržištu je slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena. Vlada se u uslovima slobodnog formiranja cena na tržištu stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena. Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, da utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlučuje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.
I zaista, ni cena od 689 niti ona od 714 dinara nisu realne za cenu dezodoransa, iako su u pitanju poznate robne marke. U to se uverila i ekipa Kurira, upravo nakon što nam se obratila naša čitateljka.
U apoteci u samom centru grada isti artikal koji u marketu ima veoma visoku cenu košta 279 dinara, što je skoro tri puta manje nego u pojedinim marketima i drogerijama.
Naravoučenije je da, kad krenemo u šoping, treba dobro otvoriti oči! Naime, u apotekama su i velike kupke od 750 mililitara jednog poznatog proizvođača samo 309 dinara. A iste u pojedinim marketima i parfimerijama koštaju 600-700 dinara. Slično je i s tečnim sapunima, pelenama, preparatima za negu tela, ruku...
Nije cena uvek presudna
Roba s pijace može da bude opasna
Iako mnogi ljudi u želji za uštedom hrle na pijacu, pa tamo kupuju hemiju, kozmetiku i slične proizvode, treba da znaju da ti proizvodi ipak ne bi trebalo da se nalaze na tezgama. Naime, kako je ranije NALED saopštio, proizvodi, počev od kafe i druge akcizne robe, čokolade, garderobe, tehnike, hemije, kozmetike i sličnih, ne bi smeli da se prodaju na pijacama bez izdavanja računa i plaćanja poreza, jer ta roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa. Inspekcijski nadzor, kako se naveli iz NALED, pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, pa se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce.
Na ovu razliku u ceni pažnju nam je skrenula upravo čitateljka koja se opekla skupo plativši dezodorans.
- Kad smo se vratili s proslave, bacila sam se u istraživanje. Videla sam da ljudi već uveliko na Tviteru oštro reaguju na ovakve razlike u cenama, a ima i onih koji zbijaju šale zbog papreno skupih dezodoransa. Jedno slobodno jutro provela sam po radnjama, upoređivala cene. Videla sam da cene kozmetičkih proizvoda variraju i razlikuju se od radnje do radnje i do 100, 200 dinara. Na pelenama mame, koje kalkulišu svaki dinar, mogu da uštede 300 dinara ako prate akcije i sniženja. Na kupkama isto toliko, na tečnom sapunu pedesetak dinara, čvrstom sapunu 20 dinara. Isprva ne zvuči kao velika razlika, ali kad se saberu svi proizvodi koje koristimo, zaista je primetna razlika.
Inače, prosečne potrošače najviše pogađa skok cene hrane, goriva, električne energije i ostalih računa za domaćinstvo, ali su na vrhu liste prioriteta i razne druge stvari: ugostiteljske i ostale usluge, odeća/obuća, kozmetika.
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
