Najnovije vesti

SRPKINJE RADE ISTO ŠTO I ANĐELINA DŽOLI: Žene u Srbiji, čim saznaju da imaju gen za rak dojke, radije odstranjuju obe
Foto: EPA Neil Hall, Zorana Jevtić

onkohirurg dr marko buta za kurir

SRPKINJE RADE ISTO ŠTO I ANĐELINA DŽOLI: Žene u Srbiji, čim saznaju da imaju gen za rak dojke, radije odstranjuju obe

Društvo

Svaka žena kod koje se utvrdi da ima nasledni gen koji može izazvati rak dojke uglavnom pristaje na preventivno uklanjanje obe dojke, tzv. mastektomiju, kako bi izbegla mogući karcinom. Uglavnom su to žene u tridesetim i četrdesetim godinama, kojima odmah uradimo i rekonstrukciju dojki, i one sasvim normalno izgledaju, i ne primećuje se da su operisane, kaže u intervjuu za Kurir onkohirurg doc. dr Marko Buta, šef odseka endokrine hirurgije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, čija su specijalnost hirurgija raka dojke, štitaste žlezde i melanoma.

Žene u Srbiji bez problema urade isto što je i Anđelina Džoli, koja ima taj gen za rak dojke?

- Kada je reč o naslednom karcinomu dojke, on je u pet do deset odsto slučajeva uzrokovan mutacijama na genima BRCA 1 i 2. Najpre se obavi razgovor sa genetičarima, koji procenjuju rizik od nastanka naslednog karcinoma dojke na osnovu porodične anamneze, tj. na osnovu podataka da im je neko u porodici imao rak dojke - majka, tetka, sestra, i koja god žena ima pozitivne gene, odmah pristaje da ukloni dojke, tu nema nikakve dileme.

Dr Marko Buta
foto: Zorana Jevtić

Koliko ih je takvih kod nas?

- Nemamo ih puno, morao bih da izlistam tačne podatke. Pre mesec dana smo ženi od četrdesetak godina uradili preventivnu mastektomiju.

Da li je šansa 100 odsto da će žena koja ima taj gen i dobiti rak dojke?

- Ne, oko 60 odsto su šanse da ćete imati rak dojke. BRCA geni pomažu ćelijama dojke ili jajnika da rastu i u slučaju mutacija na ovim genima pacijentima predlažemo i preventivno uklanjanje jajnika.

Redovne kontrole umesto operacije nisu opcija?

- Jesu, ali pacijentima moramo predočiti sve rizike. Možete ih i stalno kontrolisati, ali žene uglavnom izaberu da se ne prate nego da preventivno uklone dojke, da nemaju taj rizik da će dobiti rak. Najvažnije im je da budu zdrave, a sve ostalo je u drugom planu.

I jednovremeno im radite i rekonstrukciju dojki?

- Odmah radimo i rekonstrukciju, i tu operaciju pokriva RFZO upravo zato što su velike šanse da bi te genetske mutacije izazvale rak dojke.

A iako je trend tzv. poštedna hirurgija, kojom odstranite tumor, a sačuvate dojku, starije žene ipak traže mastektomiju?

- Pošto znamo da radikalne operacije, kojima uklanjamo celu dojku, i poštedne, kojima uklanjamo samo tumor sa zdravim ivicama oko njega, nakon čega žena ide na zračnu terapiju, imaju istu prognozu, predlažemo poštedne operacije uvek kada je to moguće. Međutim, imam utisak da većina naših starijih žena ne želi posle operacije dodatnu terapiju u vidu zračne terapije, koja nekad može da potraje četiri-pet nedelja, već zahtevaju mastektomiju. Upravo zato je važno s pacijentkinjama obaviti razgovor pre operacije, objasniti im prednosti i rizike poštedne hirurgije i predočiti im kompletan plan lečenja kako bi one mogle da donesu odluku koja je najbolja za njih.

U suštini, smatraju da je kompletno uklanjanje dojke garant da više neće imati rak, što uopšte ne mora da znači.

- Naravno da ne mora da znači, a verovatno to misle. Rezultati su jednako dobri i sa poštednim operacijama, kada uspemo da sačuvamo dojku. Smatram da je za ženu veoma važno očuvanje telesne šeme, dobre estetike, jer to dovodi do boljeg i bržeg psiho-socijalnog oporavka.

Rak dojke je vodeći karcinom kod žena, u Srbiji ih godišnje oboli oko 4.500, a umre oko 1.600. Po obolevanju smo na 18. mestu u Evropi, a po umiranju na neslavnom drugom. Zašto je to tako?

- Zato što rak dojke uglavnom otkrivamo u metastatskim fazama i u lokoregionalno proširenoj bolesti, tj. kada je proširen u limfne čvorove, pošto se najpre tu širi, a kasnije i u udaljene organe. Ako se otkrije u najranijoj fazi, može biti izlečen. Pa čak i ako ima metastaza u limfnim čvorovima, može biti izlečen. Zapravo, toliko mnogo žena umire od raka dojke zato što nemamo adekvatno organizovan skrining program.

Zašto je problem organizovati skrining?

- Ne bi trebalo da bude. Svojevremeno je prof. Džodić (Radan Džodić, preminuo 2020, prim. aut.) radio pilot-projekat skrininga i bio je predsednik radne grupe za skrining pri Ministarstvu zdravlja. Međutim, čak i u regionima gde je bio dobro organizovan, žene se nisu javljale. Dakle, odziv je bio neprihvatljivo mali. Uz to, postoji manjak kadra - medicinskih tehničara za rad na mamografu i doktora koji bi očitavali te snimke, jer radiolog za to mora biti dodatno obučen. U razvijenim evropskim zemljama skrining za dojke postoji duže od 20 godina i zato oni imaju bolje rezultate u lečenju ove bolesti. U Hrvatskoj žene dobijaju telegram na kućnu adresu kojim ih obaveštavaju kada im je zakazana mamografija u domu zdravlja.

I na svu tu muku korona je dodatno pogoršala stvari.

- U periodu korone žene su se kasne javljale ili se uopšte nisu javljale na preglede iz objektivnih ili subjektivnih razloga. Posledično, imamo više radikalnih operacija jer dolaze u kasnijoj fazi bolesti.

Znači, mastektomija?

- Ne mora da znači, ali znači da su to žene koje lečenje počinju primenom neoadjuvantne terapije, tj. hemioterapije ili hormonske terapije da bi se tumor smanjio kako bi operacija uopšte bila moguća.

Je l' se tumor uvek smanji?

- Ne, ali se smanji u većini slučajeva, pa je moguće uraditi poštednu operaciju. Nekada ipak moramo da uklonimo i celu dojku - ukoliko je tumor preveliki, ili postoji na više lokalizacija u dojci, ako nema povoljnog odgovora na neoadjuvantnu terapiju. Tim pacijentkinjama možemo ponuditi rekonstrukciju dojke, jedne ili obe.

prof. dr Miroslav Granić, Belmedic, mamograf
foto: Promo

Postoje dve opcije za rekonstrukciju?

- Može da se radi odmah ili odloženo, a to zavisi od kliničkog nalaza i plana lečenja. Uvek u timu mora da bude prisutan i rekonstruktivni/plastični hirurg. U toku operacije uklanjamo sve žlezdano tkivo uz očuvanje kože i bradavicu, a nakon toga u istom aktu rekonstruišemo (pravimo) dojku.

A ako mora odložena rekonstrukcija?

- To znači da smo već uklonili celu dojku, nedostaje nam koža za rekonstrukciju, nema ni bradavice. Tu postoje razne tehnike rekonstruktivnih zahvata ili s velikim grudnim mišićem, ili s tkivom s trbuha, ili s tim glutealnim režnjem.

Kakvo nam je petogodišnje preživljavanje s rakom dojke?

- Zavisi od stadijuma bolesti - u prvom je 100 odsto, u drugom malo niže, a u četvrtom, koji predstavlja odmakli rak dojke, iznosi 25 odsto.

I tu dolazimo do važnosti rane dijagnostike.

- Da, važan je samopregled ili samoinicijativno javljanje lekaru. Za mlade žene ultrazvuk je bolja metoda od mamografije.

Zašto?

- Zato što mlade žene imaju radiološki guste dojke i mamograf nije dovoljno senzitivan, tj. rendgenski X zrak teško prolazi kroz to gusto žlezdano tkivo. Kod starijih žena se s godinama gubi žlezdano tkivo dojki pa je bolja mamografija nego ultrazvučni pregled.

Gde je tu starosna granica?

- Evropski standard je da sve žene posle 50. godine na dve godine rade mamografiju. To je taj skrining program koji mi za sada još uvek nemamo. Uz to je neophodan i klinički pregled i eventualno ultrazvučni na godinu dana. Ključno je dijagnostikovati rak dojke u fazi kada je mali da ne može da se napipa. Kada žene napipaju tumor, to je već neki drugi stadijum bolesti. U Evropi se rak dojke otkriva u ranijoj fazi, kada su rezultati lečenja bolji. Kod nas, nažalost, nije tako i zato smo drugi po umiranju. Stoga ponovo apelujemo na žene da se redovno javljaju na preglede.

Godišnje dve hiljade operacija Sve mlađe pacijentkinje

Žene s rakom dojke sve su mlađe?

- Granica, čini mi se, ide nadole. Pre dvadesetak godina bila je retkost da mlada žena leži na hirurgiji Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije s rakom dojke, a sada ih viđamo sve češće. Obavimo oko 2.000 operacija karcinoma dojke godišnje.

Napredak hirurgije Ne moraju svi limfni čvorovi biti uklonjeni

Promenila se i hirurgija na limfnim čvorovima, gde rak dojke najpre metastazira.

- To su limfni čvorovi u pazušnoj jami, koje smo nekada uklanjali kod žena koje imaju rak dojke. Danas upotrebljavamo metodu provere limfnih čvorova stražara, onih prvih koji primaju drenažu iz tumora. Uklonimo najpre samo jedan limfni čvor (jednog stražara) i ako je zdrav, ne uklanjamo ostale limfne čvorove. Ukoliko je maligni - uklanjamo ih sve. Od ove metode žene imaju veliku korist jer ne uklanjamo svima sve limfne čvorove. Kad ih sve izvadimo, žene mogu imati otok ruke, bolove u unutrašnjoj strani nadlaktice, u ramenu...

Kurir.rs/ Jelena S. Spasić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja