Iako je tehnika već prevazišla, čini se, i sebe, pa se sada sve moguće posude, šerpe i tepsije prave nekim novim materijalima, pravi gurmani kažu da je hrana najukusnija kada se sprema u zemljanim posudama.
I one su se modernizovale, ali u planinskom selu Žitni Potok nadomak Prokuplja osamdesetogodišnja Miladija Avdić još uvek pravi crepulje samo od žute smolice, posebne vrste glinene zemlje, i slame.
Taj nadaleko poznat prastari oblik tepsije, u kojoj gotovo sve može da se spremi, oblikuje nogama!
Kako kaže, umetnost pravljenja crepulja usavršila je do dvanaeste godine, jer su one nekada bile izvor prihoda njenoj porodici.
- Nema danas mnogo onih koji ih žele, ali ja ih i dalje pravim za svoju porodicu i meštane okolnih sela. Hrana ne može da bude ukusnija od one koja se spremi u crepulji, posebno kada je hleb u pitanju - kaže nam Miladija, koja živi s porodicom svog najmlađeg sina gotovo u centru Žitnog Potoka.
Posebna tehnika
Objašnjava da zemlju žutu smolicu, koju svi poznajemo kao glinu, nabavlja na brdu iznad sela. Obično je njen sin u kolicima doveze do dvorišta i tu Miladija pravi posuđe.
- Ova zemlja se umeša sa sitnom slamom i malo vode, pa se ta masa dobro sjedini. Gazim je nogama i udaram drvenom motikom dok se ne pretvori u glatku masu. Onda napravim oblik kao okrugli hleb, nogama udubim sredinu i na kraju vodom oblikujem crepulju. Takva se duže vreme suši na suncu, obično nedelju dana, i posle koristi - odaje nam tajnu Miladija.
Dodaje da pre prve upotrebe ovako napravljena crepulja mora da se obgori. To znači da je potrebno založiti vatru, postaviti crepulju na nju, ali okrenuti je tako da dno bude gore.
- Ostaje na vatri dok ne obgori sve. Neki stavljaju unutra i projano brašno kada je pale, ja ne. Znamo da je završeno kada pljunemo na njeno izokrenutno dno i pljuvačka odmah ispari. To rade oni koji je kupe, ne ja - osmehuje se naša sagovornica.
Eko-posuđe
Ovakva crepulja nema ništa što bi štetilo čoveku, a hrana u njoj je savršena.
- Za dobar hleb mora brašno da bude staro i kada ga mesite, treba da je mekše testo, a hleb tanji. Tako će da bude dobar i da nije gletav. Kada pečete hleb, morate da imate i vršnik. To je metalni poklopac koji se stavlja preko crepulje i na njemu se dodaje žar dok pečete hleb pitu, ili šta god želite - uvodi nas u tajnu Miladija.
Bonus video:
Povremeno ga podigete, upozorava Miladija, i proveravate da li se ispeklo ono što je u crepulji.
Način čuvanja
Ljudi crepulje kupuju i sada
Baka Miladija priseća se i vremena kada su crepulje bile neizostavan kuhinjski pribor.
- Nekada sam crepulje prodavala za pet kilograma brašna i nema kuće u okruženju koja nije imala barem dve. Uzimaju ljudi i sada, ali mnogo manje. Ovako napravljena može da traje više godina, ali mora da se čuva na suvom mestu. Ne sme da bude u vlažnom prostoru jer onda počne da se runi - upozorava Miladija, te nas poziva da sledeće nedelje, pošto smo je "uhvatili" nespremnu, dođemo da probamo pravi hleb iz crepulje.
Ko će da nasledi njeno umeće, videće se u vremenu koje dolazi, jer je ovaj posao rezervisan za žene. Sigurno će svoj zanat preneti jednoj od unuka koje ima, a sve dok ima ljudi u Žitnom Potoku, biće i posla za nju i njenu naslednicu, ako ništa drugo, barem da ove potpuno prirodne crepulje budu ukrasi u kućama koje vole retro stil!
Kurir.rs/ Biljana Roganović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
