U Sremskoj Mitrovici, u noći između 29. i 30. avgusta 1942. godine, uz staro pravoslavno groblje, hrvatske ustaše su ubile Savu Šumanovića, jednog od najistaknutijih srpskih slikara 20. veka.
Pored Šumanovića, ustaše su na području Srema, koje je tokom Drugog svetskog rata ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, sistematski ubile preko 20 hiljada nedužnih srpskih civila, najviše upravo tokom avgusta i septembra 1942. godine.
Početkom rata, ćirilica je bila zabranjena, pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa stavljao samo godinu nastanka. Tog 28. avgusta njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše. Kad su došli po njega „zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete“, kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj.
Taoci su prvo brutalno pretučeni, a potom prevezeni u Sremsku Mitrovicu, gde im je pokretni preki ustaški sud izrekao smrtne kazne i tokom noći su streljani. Uz upaljene baklje kraj spremnih raka, prošavši ustaški špalir, pucano im je u potiljak ili su direktno legali u raku, nakon čega je u njih pucano.
Potom su polivani krečom i zatrpavani zemljom. Jedan broj mučenika je ugušen, jer su ranjeni i živi zatrpavani, da bi se posle toga ispod zemlje čuli potmuli jauci.
Proslavljeni slikar je te 1942, kao i 1941. godine slikao manjim intenzitetom nego inače, zabrinut zloslutnim vremenima.
U momentu hapšenja je na štafelaju ostala upravo završena slika „Beračice“, danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu. Najveći broj njegovih dela, preko 400, čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.
Inače, Sava Šumanović je rođen 24. januara 1896. u Vinkovcima u imućnoj građanskoj porodici, ali je od četvrte godine živeo u Šidu. Prvo interesovanje za umetnost pokazao je kao srednjoškolac. Uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu uzimao je privatne časove kod Isidora Junga koji ga je upoznao sa slikarstvom impresionista, Sezana i Van Goga.
Uprkos očevoj želji da se školuje za advokata, Sava je 1918. završio Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a 1920. prvi put je otišao u Pariz gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.
Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je „Doručak na travi“ (1927) koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći zavšrio je „Pijanu lađu„, monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovm pesmom i Žerikoovom slikom „Splav Meduza“.
Njegovo mentalno zdravlje bilo je veoma krhko i često uslovljeno pozitivnim, odnosno negativnim kritikama. U februaru 1928. Sava je doživeo nervni slom i vratio se iz Pariza u Šid. Nakon odličnih kritika samostalne izložbe u Beogradu, septembra iste godine, zdravlje mu se popravilo, a onda, nakon nesporazuma sa žirijem i izostanka sa Jesenjeg salona u Parizu 1929. ponovo se pogoršalo. Marta 1930. zauvek je napustio Pariz i sledeće dve godine lečio se u Beogradu. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao „kako znam i umem“. Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.
Na prostoru današnjeg Spomen groblja u Sremskoj Mitrovici ubijeno je oko 8.000 ljudi, žena i dece.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/mitrovica info/milan milojević
