- Iako omikron soj u poređenju s deltom, alfom i originalnim vuhanskim daje blažu kliničku sliku jer retko napada pluća, činjenica je da i od njega bolesnici umiru, pogotovo nevakcinisani i stariji. Svi koji to dosad nisu učinili, treba da se u potpunosti vakcinišu što pre i da spremnije dočekaju jesen i zimu. Iako će možda ponovno doći do promene soja virusa, organizam pamti vakcinaciju i razvija antitela koja uvek daju neku određenu količinu zaštite - kaže u intervjuu za Kurir doc. dr Vladimir Krajinović sa Klinike za infektivne bolesti "Fran Mihaljević" u Zagrebu, poznati infektolog i intenzivista, rođeni Sarajlija i doktor koji sarađuje i sa brojnim lekarima iz Srbije posredstvom grupe koja je objedinila bivšu Jugoslaviju.
Ima li smisla vakcinisati se i dalje, tim pre što omikron probija sve barijere? I uzimati četvrtu (ili koju već) dozu ili ipak sačekati da i do nas stigne nova vakcina, prilagođena omikronu?
- Organizam nakon vakcinacije razvija antitela koja daju tzv. unakrsnu zaštitu. Ona jeste slabija, ali nije potpuno nestala. Za sada sve kategorije stanovništva koje su u rizičnim grupama treba da prime četvrtu dozu dok ne dođe varijanta vakcine s omikronom. Očekuje se da u Evropu tokom septembra stigne kombinovana vakcina koje sadrži zaštitu protiv originalnog soja i protiv omikron sojeva, koji trenutno cirkulišu u populaciji.
Treba li da strahujemo od novih mutacija?
- Nema razloga za bilo kakve strahove. Samo je potrebno pridržavati se uputstava stručnjaka koji najbolje znaju šta treba činiti, a tu mislim na osobe koje su stvarno kompetentne na području infektivnih bolesti.
Broj smrtnih slučajeva i od omikrona raste širom sveta. Jeste li iznenađeni?
- Nisam iznenađen, sojevi se menjaju, populaciji opada imunitet, jer prolaze meseci i godine od vakcinacije. Potrebno je redovno se vakcinisati buster dozama prema preporukama evropskih i svetskih stručnih društava (npr. ECDC, CDC, NHS, WHO).
NEVAKCINISANI NAJPODLOŽNIJI POSTKOVIDU
Šta je najčešće prikazano kao postkovid i ko mu je najpodložniji?
- Najčešći simptomi, tj. smetnje kod bolesnika (više od 10%) nakon kovida 19 su slabost, umor, subjektivni osećaj nedostatka vazduha, nelagoda u grudnom košu, suvi kašalj. Smetnje traju individualno, od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Nevakcinisani su najpodložniji postkovid sindromu.
Šta se pokazalo kao najbolja terapija za kovid?
- Najveću korist kod kovid pacijenata koji su u bolnici i na kiseoniku dalo je lečenje kortikosteridima nakon sedam dana bolesti. Lek remdesivir se već dugo primenjuje, ali je njegova korist vrlo mala, pogotovo ako se da kasnije od sedam dana. Prema istraživanjima antivirusnih lekova, zasad se najboljim pokazuje pakslovid, koji deluje i na omikron soj. Važno je ovaj lek dati što pre nakon početka simptoma i pozitivnog testa.
U slučaju smrti novinara Vladimira Matijanića, koja je potresla ceo region, pominjan je upravo pakslovid kao spasonosni lek koji je tražio, a nije ga mogao naći. U Hrvatskoj ga nema?
- Ako se pakslovid primeni u ranoj fazi bolesti, smanjuje se rizik od hospitalizacije i smrti za čak 89%, uključujući i rizik od omikron varijante. Iako je bio registrovan u Hrvatskoj u trenutku kad je g. Matijanić oboleo od kovida 19, nije bio dostupan lekarima za primenu.
Pakslovidom je lečen i predsednik SAD, a kod upotrebe tog leka, kao i kod molnupiravira, zabeleženi su i slučajevi ponovne infekcije, kao i kod Bajdena. Zašto je to tako?
- Ranija upotreba pakslovida ne sprečava ponovnu infekciju, jer ona nastaje zbog zaražavanja drugim sojem omikrona. Nakon infekcije omikronom zaštita koju lek pruža je kratkotrajna, tek dva-tri meseca. Susret s novim sojem znači za pacijenta mogućnost nove zaraze.
Slučaj "Matijanić" - po vama čist ili sa propustima medicinske struke?
- Nadležne službe Ministarstva zdravlja i Hrvatske lekarske komore, ali i DORH (tužilaštvo), utvrđuju šta se tačno dogodilo i da li postoji individualna odgovornost ili možda sistemski propust. Kako je postupak u toku, bilo bi pogrešno prejudicirati ishod i komentarisati konkretan slučaj dok se ne utvrde sve činjenice.
MASKE IPAK IMAJU SMISLA
Čini se i da su maske izgubile smisao, da korona probija sve zaštite?
- Od početka pandemije maske imaju smisla, a tako je i danas. Iako je omikron lako prenosiv, dobra je zaštita FFP2 maska. Veći je problem što se građani ne pridržavaju stručnih preporuka. Uvek napominjem da su važni i pranje i dezinfekcija ruku, koji su poprilično zaboravljeni poslednjih godinu dana u odnosu na početak pandemije.
Jedan ste od administratora Vajber grupe u kojoj je nekoliko hiljada lekara s prostora bivše Jugoslavije. Šta su sada glavne nedoumice doktora u vezi s kovidom, šta delite u grupi?
- Vajber grupa koja okuplja 5.000 lekara sa prostora bivše Jugoslavije, ali i znatan broj njih iz dijaspore, zaslužna je za veliki broj uspešno lečenih pacijenata na ovim prostorima. Posebno sam srećan što sam putem te grupe upoznao odlične koleginice i kolege i puno od njih naučio. U grupi delimo najnovije informacije koje smatramo relevantnim iz stručne literature o kovidu 19, ali i o drugim aspektima lečenja kritično obolelih. Često jedni drugima pomažemo privatnim porukama u vezi sa nedoumicama svakodnevnog rada. Mnogo toga znamo i puno toga smo naučili, ali uvek se pojavi neki novi koristan i kvalitetan stručni ili naučni rad koji je vredno podeliti.
Kako su se, po vama, zemlje bivše Jugoslavije borile s kovidom?
- Rezultati lečenja u zemljama bivše Jugoslavije nisu dobri. Države, nažalost, stoje visoko na lestvicama po broju umrlih na milion stanovnika. To je, po meni, posledica činjenice da se u poslednjih 30 godina nije ozbiljno ulagalo u zdravstveni sistem, pre svega u kadar, ali ni u infrastrukturu. Analize jasno pokazuju da se u zdravlje na našim prostorima ulaže manje nego u razvijenim državama zapadne Evrope. Iskreno se nadam da smo nešto iz ove pandemije naučili za ubuduće, jer će nove pandemije sigurno doći.
Ljudi su više umorni, sve predugo traje, može li se prognozirati kraj?
- Razumem umor ljudi i istina je da je sve ovo predugo, posebno ako pogledamo kako smo pre živeli. S druge strane, činjenica je da mnogi nisu poštovali mere, pogotovo u epidemijskim talasima, kao i da i dalje postoji znatan broj ljudi koji nije potpuno vakcinisan (oko 50%). Prognozirati ne mogu, samo se mogu nadati da će dolazeća zima biti lakša za sve od prethodne dve i za bolesnike i za zdravstvene radnike.
NEMA RAZLOGA ZA STRAH I PANIKU
Jesu li majmunske boginje nova pošast koja treba previše da plaši?
- Majmunske boginje su bolest koja je postojala i pre pandemije, a sad je došla u pažnju javnosti jer su se ljudi, zahvaljujući kovidu 19, nažalost, više počeli brinuti o zaraznim bolestima. Srećna okolnost da je ovo bolest koju uzrokuje virus koji se sporije i teže prenosi u poređenju s koronavirusom. Neophodno je samo da se osobe koje spadaju u rizične grupe pridržavaju mera zaštite, a oboleli izoluju.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
