Nakit, zlato, dijamanti, umetnine, pa čak i ikone, staro oružje, antikviteti, skupoceni satovi i automobili - samo su deo onoga što se ostavlja u zalagaonicama.
U zamenu za spasonosnu gotovinu, dok uplata ne legne na račun, u neku od desetine ovih firmi u glavnom gradu, ostavlja se najraznovrsnija imovina.
A kako nam vlasnici zalagaonica kažu, klijenti su svi mali preduzetnici, javne ličnosti, glumci, sportisti, profesori, estrada, običan radni svet, ali i kockari, zavisnici i svi kojima iznenada zatreba novac, a ne mogu nigde tako brzo da ga pozajme.
Zalagaonice su i mesta gde se pozajmljuje i novac. Kamata, odnosno zarada zalagaonica zavisi od količine novca i vremena otplate. Provizija je veća kod manjih pozajmica. Za veće sume se smanjuje, ali je u proseku oko tri procenta.
U NBS, međutim, objašnjavaju da je Zakonom o bankama propisano da se niko osim banke ne može baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica.
Tvrde da je obavljanje delatnosti kreditiranja bez izričitog zakonskog ovlašćenja, odnosno bez dozvole NBS, krivično delo.
Uprkos čestim osudama, zalagaoničari svoj posao smatraju ništa manje nečasnim od bankarskog, rade za proviziju, imaju cenovnik i pravila, a često su vele, jedini prijatelj onima u nevolji kojima su pare iznenada i preko potrebne.
- Najčešće se donosi zlato, ali i druge vrednosti, koje u zamenu za novac ljudi ostavljaju kod nas. Bilo na dan, pola meseca, mesec, ili duži period, kako se dogovorimo i dok ne skupe novac da svoju imovinu uzmu nazad - kaže nam Dejan Mirović, vlasnik beogradske zalagaonice koji se ovim poslom bavi treću deceniju.
NE PROPUSTITE
- Automobile uglavnom ne primamo, jer se mnogo puta dešava da ni vlasnici ne znaju da im je vozilo pod zabranom izvršitelja zbog nekog duta za koji nisu obavešteni. Ne primamo čekove, niti ih unovčavamo. Kako kaže, svako ko donosi vredan, ili drag predmet, nasledstvo, komad za koji ga vežu emocije, porodična priča, tradicija, nada se i veruje da će ga već idućeg meseca vratiti. Ugovor se potpisuje na mesec dana, a može da se produžava kaže naš sagovornik.
- Dešava se da se po zalog ne vrate. Takvih je 15 odsto slučajeva, a ti predme- ti idu u komisionu prodaju gde se prodaju po mnogo povoljnijim cenama od tržišnih. Često se događa da zlatari od nas otkupe nakit koji kasnije u svojim trgovinama prodaju znatno skuplje.
Među najvrednijim predmetima nisu automobili, kako se verovatno prvo po- misli, već drago kamenje i satovi.
Prema iskustvima zalagaoničara, izuzetni ručni satovi mogu da vrede kao prostran stan u centru Beograda.
- Slučajeva je bezbroj, kao i sudbina i ljudi i zaloga kaže nam Mirović. Pamtim preduzetnika kome je hitno trebalo 10.000 evra da plati keramičara, jer u tom momentu nije mogao da podigne novac sa računa. Ali i napada roditelja koji otkriju da su "deca" od tridesetak godina donela u zalagaonicu neku porodičnu vrednost, da li da plate kockarske dugove, ili drogu.
Bilo je slučajeva da nam ljudi donesu nakit, slike, ili satove, dobijene na venčanjima, ili drugim slučajevima, od dragih ljudi, verujući da su vredni, a mi im nakon procene saopštimo da su sve vreme bili u zabludi i da su čuvali kopiju, ili falsifikat. Imali smo i obrnute slučajeve, da su nam donosili brilijante, ne sluteći koliko vrede.
Kurir.rs/ Novosti
NE PROPUSTITE
Bonus video:
