Šifru U09.9 u zdravstvenom kartonu ne samo da imaju stari i mladi već, nažalost, i deca, kojima je koronavirus ostavio probleme, i to najviše s plućima. Suočavanje s postkovidom svakodnevica je hiljade i hiljade ljudi, a u Specijalnoj bolnici "Sokobanja" zbrinjavaju brojne pacijente sa ovom dijagnozom koji se navikavaju na život s pumpicama i doživotnom terapijom.
Prim. dr Gordana Vidanović, pomoćnik direktora za dečju službu u Specijalnoj bolnici "Sokobanja", objašnjava da šifra U09.9 u međunarodnoj klasifikaciji bolesti označava "postkovid stanje, neoznačeno" jer obuhvata grupu problema koji se javljaju na različitim organima i sistemima - promene na plućima, srcu ili krvnim sudovima, u psihičkoj sferi... A od te dijagnoze nisu izuzeti ni najmlađi. Kroz ovu bolnicu do sada je su prošla 1.454 pacijenta s postkovidom, od koji je 128 dece.
- I kod dece postoje određene promene, imamo čak i decu koja su zbog kovida bila na respiratoru i lečeni velikom koncentracijom kiseonika, pa sada imaju posledice na plućima. Posle lečenja od 21 dana kod nas u Sokobanji znatno im je porasla plućna funkcija, znatno su povećani protoci i parametri u spirometrijskim vrednostima. Neki pacijenti su imali i dva puta kovid infekciju, pa su ovde dolazili dva puta na lečenje postkovida - navodi dr Vidanović.
Dok će kod mnogih odraslih promene na plućima i smanjena funkcija ostati doživotno, za decu je, srećom, druga priča.
MOGU I VIŠE PUTA GODIŠNJE
Postkovid je upisan pod šifrom U09.9 kao lečenje, a dr Vidanović se nada da će ova dijagnoza uči i u šifrarnik rehabilitacije.
- RFZO pokriva lečenje, a s obzirom na to da je i reč o šifri lečenja, pacijenti mogu doći ovde i više puta tokom godine, budući da se tegobe posle kovida javljaju češće i imaju intenzivniji karakter. A u sklopu rehabilitacije na koju dolaze odrasli sa HOBP i deca sa astmom sprovode se i napred opisane mere postkovid lečenja, sve u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenata - navodi dr Vidanović.
- Dečja pluća su u razvoju, razne stvari utiču na razvoj njihove funkcije, na primer u kakvoj sredini odrastaju, da li redovno koriste lekove koje uvedemo... Imali smo pacijente od bebe od 12 dana koja je preležala kovid, pa do 18 godina. Beba je otežano disala, ali je prošla dobro. Imamo decu koja kod nas, kao i odrasli, dolaze godinama zbog drugih plućnih bolesti (astma, cistična fibroza, bronhitis), pa su i s kovidom imala problem, što je dodatno pogoršalo njihovu funkciju pluća. Ali imamo i male pacijente koji nisu imali nikakve plućne ili respiratorne tegobe pre kovida, a posle kovid javljaju im se bronhitis ili opstrukcija, dugotrajni kašalj koji ih budi noću i remeti dnevno-noćni ritam. Kašalj traje dugo, naročito pri fizičkom zamaranju, kad dete potrči, pri vožnji bicikla, pa čak i na promenu vremena. Nekima se i nekoliko meseci posle kovida zadrže povećani enzimi ili drugi parametri u laboratorijskim nalazima karakteristični za kovid - objašnjava dr Vidanović i dodaje da baš mala deca ne mogu da opišu svoje tegobe, ali im se vide poremećaji u ponašanju - najčešće su agresivna prema bratu, sestri, nervozna, a svega toga pre kovida nije bilo.
Pacijenti su ovde svih godina, imali su ih i od 96 godina, ali i mlade koji su pre korone pucali od zdravlja.
- Ne postoji pravilo, mada ljudi u godinama i s različitim hroničnim bolestima imaju više tegoba. Kod mlađih je u manjem procentu to izraženo, ali postoje i izuzeci, pa i mlade osobe posle teške kliničke slike kovida imaju razna oštećenja. Kod njih je veliki i psihički problem da se priviknu na svoje tegobe, da ne mogu da rade sve što su nekada radili, ne mogu fizički da iznesu neke stvari i kvalitet života im je znatno opao. Virus izaziva i promene na moždanim ćelijama, pa imaju vrtoglavice i gubitak ravnoteže - objašnjava dr Vidanović.
Imamo pacijenata kod kojih se prepliću brojni problemi koje kovid za sobom ostavlja, ali ne mora svaki pacijent da ima sve napred navedene tegobe.
DIJAGNOSTIKA
- spirometrija s bronhoprovokativnim i bronhodilatatornim testovima
- laboratorijske i biohemijske analize
- miokrobiološke po potrebi
- rendgen
- bronhoskopija gde je potrebno
- ultrazvuk srca
- EKG
- test opterećenja
- Ipak su najčešće promene na plućima i u našoj ustanovi najpre radimo dijagnostiku, proveravamo plućnu funkciju da bismo videli u kojoj meri je virus ostavio posledice na nju. Obično je reč o priraslicama i razvoju fibroze pluća, pa će plućna funkcija ostati snižena do kraja života - objašnjava dr Vidanović i navodi da pacijentima rade i rendgen dijagnostiku.
Uključuju se neretko i lekovi koje će pacijenti koristiti celog života jer se razvijaju problemi slični astmi ili hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP). Ti ljudi imaju kašalj kao simptom, reaguju na promenu vremena i fizički zamor.
- U terapiji se koristi i slana soba, kao i inhalacija prirodnim aerosolima. Pacijenti su izloženi dejstvu negativnih jona, prirodni aerosoli sadrže materije koje pomažu iskašljavanju i eliminaciji šlajma, oslobađaju brohnije nagomilanog sekreta i uopšte povoljno deluju na ljudsko zdravlje - naglašava dr Vidanović.
U terapije uključuju pumpice i različitih drugih pomagala, te se pacijenti u ovoj ustanovi obučavaju kako to ispravno da koriste jer se neki prvi put susreću s korišćenjem ovakve vrste terapije.
- Kod pojedinih pacijenata postoje i promene na srcu, pa je tu tim internista koji utvrđuje u kojoj meri postoji oštećenje srca, srčanih ovojnica i funkcije, a zatim se preporuči terapija koju pacijenti koriste duže vreme uz dalju kontrolu u mestu gde žive - ističe dr Vidanović.
TERAPIJA
- inhalacija prirodnim aerosolima
- inhalacija bronhodilatatima
- slana soba
- aplikacija lekova u okviru preventive terapije - pumpice, diskuki, turbohaleri...
- medikamentna terapija
- vežbe disanja
- kondicione vežbe
- dozirane šetnje u prirodi
- različite obuke za iskašljavanje i eliminaciju sekreta
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
