Helena je odrasla u Gajdobri, u porodici vojnog lica, da bi i sama to postala i u Beogradu živela sa ženom i četvoro dece. Od rođenja se osećala kao žena zarobljena u telu muškarca.
Danas Helena živi u Novom Sadu sa partnerkom i čeka da joj zakon dozvoli da vezu ozvaniči brakom.
- Našla sam stalno zaposlenje, našla sam novu devojku, zajedno smo prešle u Novi Sad da živimo. Četiri godine smo zajedno, sada mi je to verenica, čekamo zakon, pa da sklopimo to istopolno partnerstvo - govorila je u intervjuu za Nova.rs.
Priroda je bila jača
- Vojska je bila jedan od prvih pokušaja samoizlečenja misleći da nešto nije u redu sa mnom. Osamdesetih godina nije bilo slučajeva sličnih meni, o tome se i nije smelo govoriti. To je bila tabu tema.
Kada sam ja skontala da se moje fizičke karakteristike ne podudaraju sa time kako se osećam, shvatila sam i da to nije prihvatljivo.
Išla sam da se priklonim drugima, da se izlečim, zato sam upisala Vojnu akademiju kako bih ubila ženu u sebi. Ali prirodu ne možeš ubiti. Priroda je bila jača - govorila je Helena za medije.
- Nisam bila feminiziran muškarac. Nije mi bilo teško biti u društvu muškaraca. Nije bilo zadirkivanja do drugih muškaraca na akademiji. Bavila sam se glumom, radila sam u pozorištu i išla sam u tom pravcu.
Prihvatiš realnost onakvu kakva jeste i prihvatiš je toliko da nemaš problema. Glumila sam osobu kakvu drugi vide u tebi, da bi te prihvatili - kaže ona.
Otac 4 dece
Priča o "majoru Heleni" odjeknula je u javnosti i zbog činjenice da iza sebe ima brak i 4 dece.
- Sa 19 sam se venčala, bila je to stvarna ljubav i svih četvoro dece su iz ljubavi. Supruga je znala sa kim ulazi u brak. Ja sam joj rekla, a ona je mislila da se ja šalim. Mislila je da to jedna od mojih zezalica. Ti je eksplodiralo mnogo godina kasnije, što je rezultiralo razvodom.
Što se dece tiče, sa nekima sam u kontaktu, sa nekima ne - to je bolna tema.
"Postoji li druga?"
Razvodu je, kako kaže, prethodila "eksplozija u njoj", gde se osećala neverovatno loše, sa bolom u grudima i pritiskom..
- Jednom prilikom sam bila sama sa tadašnjom suprugom u stanu i ona me je pitala: "Šta se dešava sa tobom? Šta ti je? Da li postoji druga?"
Tada sam joj rekla da ne postoji druga. Rekla sam joj ko sam zaista. Bilo je strašno: plače ona, plačem ja. Zamisli da se nakon 22 godine sruši ono što si gradio tako dugo.
Famozno hapšenje
2001. godine sam uhapšena je ulici. Kaže da je privedena jer je bila u suknji.
- Vojna policija mi je stavila lisice na ruke, pa sam optužena za težu povredu javnog morala i kaljanju ugleda vojske Jugoslavije. Tada sam poslata na Vojni sud što je rezultiralo gubitkom čina i gubitkom službe. U tom momentu mi je treće dete bilo na putu. Zamislite kako mi je bilo da izgubim posao dok čekam dete?! Tužila sam ih i posle 7 meseci sam vraćena na posao.
"A sad malo ja"
"Sad malo ja, izgubila sam bila sve što je moglo da se izgubi, sada počinjem novi život. Konačno krećem onako kako ja želim" - tim rečima je krenula u novi život.
- Prvo čega se sećam posle operacije je da sam tražila telefon, da opalim selfi. Napisala sam ispod fotografije "Dobar dan, svete".
Njena priča bila je pokretačka i revolucionarna za sredinu kao što je Srbija.
- To je bio početak transrevolucije u Srbiji. Ne bi to odjeknulo tako da sam bila krojačica ili apotekarka, ipak sam ja bila oficir vojske i to viši čin. To je dobilo neku drugu konotaciju. Pomogli su mediji koji su približili javnosti celu priču, dali joj ljudski momenat. Kako je priča više stizala do javnosti, pozitivni komentari su uzeli primat nad nagativnim. To je postao realan i opipljiv slučaj, nije više bila samo neka imaginarna priča. Uspeli smo da izboksujemo izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama – sada izmene pola mogu da se upišu u matične knjige - kaže Helena u razgovoru za medije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
