Za Novopazarku Atifu Ljajić (65) i njenu upornost i hrabrost čulo se u celom svetu. Najpre kada je nakon pete vantelesne oplodnje, a nakon četiri su bile neuspešne, rizikujući zdravlje i život, u 60. godini prvi put ostala trudna i odlučila da rodi i potom kada je, u junu 2017. godine, carskim rezom, na svet donela zdravu devojčicu.
Zvali su tada mnogi, pozivi su stizali čak iz Amerike i Australije. Čestitali su joj na hrabrosti, uprnosti i neverovatnoj želji da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka. Pošto je bila bez posla, penzije i ušteđevine, a sa nevenčanim suprugom Šerifom Nokićem (75) živela je u neuglednoj podstanarskoj sobici, svi su joj tada obećavali pomoć, a samo retki su joj skromno pomogli.
- Najviše sam očekivala od grada Novog Pazara. Čak sam se nadala da će mi dodeliti neki sobičak, da Alina i ja imamo krov nad glavom i da ne plaćam kiriju. Nažalost, osim nekoliko manjih donacija, humanitarka Hida Muratovića i jedne dobre Beograđanke, koje su pristigle odmah nakon Alininog rođenja i koje su mi mnogo značile, svaka druga pomoć je izostala - priča Atifa za Vesti online.
Danas je ovoj hrabroj Novopazarki i njenoj mezimici još teže, Šerif je retko sa njima, bolestan je i samo povremeno navrati da vidi Alinu. Žive od Atifine penzije od 120 evra, a samo za stan mesečno treba da stvore 150 evra, plus komunalije, struja, sredstva za higijenu, namirnice… Pošto kiriju nije platila nekoliko meseci, preti im opasnost da ostanu bez krova nad glavom, na ulici bez igde ičega
- Dugo sam bila bez posla, tehnološki višak u Tekstilnom kombinatu "Raška", nešto ušteđevine što sam imala potrošila sam za bolnice i vantelesne oplodnje. Čak sam morala da podignem kredit i da pozajmljujem, ni sama ne znam kako sam preživljavala. Mnogo sam očekivala od penzije koju sam prošle godine konačno dobila, a koja iznosi samo 15.000 dinara, odnosno oko 120 evra. Eto toliko vredi moj tridesetogodišnji rad za mašinom i u tri smene - žali se Atifa i naglašava da je rođenjem Aline ostvarila svoje višedecenijske snove.
Ona ističe da je ponosna i presrećna majka i da ima svoje zlato koje ne bi dala ni za šta na svetu, ali i da je strašno zabrinuta i uplašena.
- Ne znam, zaista, kako ćemo i od čega živeti. Možda su u pravu oni koji su mi govorili da ne rađam dete u 60. godini, bila sam i ja u teškim dilemama, ali želja za roditeljstvom bila je jača od svega - kazuje Atifa.
Hrabra majka mnogo toga stavila na kocku
- Čak sam i život rizikovala da dobijem Alinu, opet bih isto učinila, ako bude trebalo i gladovaću, samo brinem da ne ostanemo na ulici i da Alina ne bude gladna - priča Atifa i naglašava da bi joj puno značila svaka pomoć dobrih ljudi, posebno za kiriju, namirnice i odeću.
Devojčica je bistra i umiljata, a majka je veoma ponosna na svoju mezimicu.
- Moja Alina je divno dete, mnogo je pametna, sve upija kao kompjuter, trudim se da je lepo vaspitam, nadam se da će me zdravlje poslužiti i da ću biti uz nju bar dok ne postane punoletna, a posle šta joj bog da, verujem da neće biti loše sudbine - dodaje Atifa i ističe da je nakon rođenja Aline dobijala pisma podrške iz celog sveta, da su je zvale televizije iz cele Evrope i Amerike, a da su je potom svi zaboravili.
Mnoge žene širom Srbije i regiona Atifu smatraju herojem, jer je pomerila granice i dala im nadu za potomstvo, i da uprkos godinama, nikada nije kasno i da se upornost isplati. Ima međutim, i onih malobrojnijih koji smatraju da je Atifa, pre nego što je odlučila da rodi, morala da razmisli o svojim godinama i materijalnoj situaciji.
- Dete je Božji dar, svevišnji je hteo da je rodim u 60. godini. Srećna sam, uprkos svim mukama. Mnogi bi dali sve što imaju na ovom svetu da dobiju naslednike, nadam se da će nam Bog pomoći - priča Atifa i naglašava da je i danas zovu nepoznate žene i traže savet, kako da i u poznim godinama ostanu trudne i ostvare se kao majke.
Kurir.rs/Vesti online
NE PROPUSTITE
