Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da nije prvi put da se automobil u saobraćajnoj nezgodi prepolovi kao što se to dogodilo u Ulici Vojislava Ilića u Beogradu, kada su dve osobe poginule.
Miloš Jovićević, oficir saobraćajne policije, smatra da je najvažnije uticati na svest građana, svi smo mi učesnici u saobraćaju i kao vozači, i kao putnici, i kao pešaci.
Saobraćajne nesreće se svakodnevno događaju, a samo prvog dana novembra do 16 časova u Beogradu smo ih izbrojali 64, od kojih su četiri s elementima krivičnog dela, odnosno nezgode s povređenima, rekao je Miloš Jovićević. Što se tiče poređenja broja saobraćajnih nesreća sa prošlom godinom, Jovićević navodi da se statistički dolazi do ujednačenog broja nesreća.
"Možemo da kažemo da smo imali urađenih uviđaja za oko 12.000 saobraćajnih nezgoda, od kojih je bilo do 3.000 s povređenim licima i 9.000 nesreća s materijalnom štetom", istakao je oficir saobraćajne policije.
Nezgode na Pančevačkom mostu i u Ulici Vojislava Ilića
Javnost su, ukazuje, posebno uznemirile nesreće na Pančevačkom mostu sa tri poginule osobe i u Ulici Vojislava Ilića, gde su dve osobe izgubile život, a auto se prepolovio. Takve nesreće, naglašava, zahtevaju i posebnu analizu.
Milan Božović kaže da nije prvi put da se vidi prepolovljeno vozilo u saobraćajnim nesrećama.
"To nema veze sa brzinom u trenutku sudara. Ima veze s tim da li je nekada nešto rađeno na tom vozilu, da li je taj pod varen, da li je to vozilo sklopljeno od dva vozila. Kada dođe do sudara, pa se pogodi otprilike po visini tog vara jer on nije urađen kako treba, onda dođe do prepolovljavanja vozila", objašnjava Božović.
Dodaje da su bile takve saobraćajne nesreće s poginulima. Desilo se na Novom Beogradu da zadnji deo automobila ostane uz banderu sa dvoje putnika na sedištu s teškim telesnim povredama, a da prednji deo automobila ode pedesetak metara dalje.
"Svaki put kada je bilo prepolovljenog automobila, bio je var u pitanju", precizirao je Božović.
Naglašava i da se takvo stanje automobila ne može videti na tehničkom pregledu, jer kad se sve zavari, sredi i prefarba, ne može se znati da li je tom automobilu menjan krov ili nije. To se može utvrditi samo ako veštaci mere debljinu boje.
Uzroci nezgoda
Nepažnja vozača, neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola i korišćenje psihoaktivnih supstanci i dalje su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda, upozorava Jovićević. Božović posebno ukazuje na učesnike u saobraćaju koji koriste alkohol u kombinaciji s psihoaktivnim supstancama.
"Ne smeju pod psihoaktivnim supstancama da upravljaju motornim vozilima, ali oni su negde skloniji tome, jer smatraju da će tako biti teže otkriveni", navodi Božović.
Najvažnije je, smatra Jovićević, uticati na svest građana, jer svi smo mi učesnici u saobraćaju na različite načine: i kao vozači, i kao putnici, i kao pešaci.
"Ako kao društvo utičete na decu od predškolskog uzrasta, edukujete ih konstantno šta treba raditi, onda ne bismo imali ovakve situacije u saobraćaju", ocenjuje on.
I Božović smatra da se mora krenuti sa saobraćajnim vaspitanjem dece od malih nogu, od predškolskih, školskih ustanova i srednjeg obrazovanja, tako da kada oni dođu u situaciju da polažu vozački ispit, već nekoliko godina imaju svest o tome.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
