NIKAD ISPRIČANE PRIČE O PATRIJARHU PAVLU: Išao je prevozom i uvek ustupao mesto svima, pokazivao je kartu iako mu niko nije tražio
Društvo -
Dok su ostali episkopi i mitropoliti u Jerusalimu 2000. godine šetali s pratnjom, patrijarh Pavle je hodao sam. Tada im je rekao: "Ne može nikome dlaka sa glave pasti ako nije Božja volja." Sećam se, narod je tada trčao da uzme njegov blagoslov, nikoga nikad nije odgurnuo od sebe. Činio je čudesa i dok je bio živ!
- Poznavao sam ga od 1996, a bili smo zajedno u Jerusalimu te 2000. godine. Dolazim često na njegov grob, on mi je pomogao duhovno. Sreo sam ga jednom u Ovčar Banji u manastiru koji je voleo. Pokazao sam mu fotografije crkve koju smo počeli da radimo, a on mi je rekao: "Morate se duhovno uzdizati." Tada sam shvatio da crkve od betona i gvožđa ne znače ništa ukoliko nemamo duhovnu snagu u sebi - rekao je Milić.
1 / 7 Foto: Ana Paunković
Brojka
19 godina patrijarh Pavle bio na čelu SPC
Dodaje i da je na dan sahrane patrijarha s grobarima u raku spustio sanduk:
- Nije to neka čast spuštati sveca u zemlju, ali opet, sa druge strane i jeste. Znam da je on živ među nama i njegova blagodet je mnogo važna.
Prvu svetu liturgiju u manastiru Rakovica je kao episkop SPC služio novi vikar patrijarha Porfirija, episkop hvostanski Aleksej. Potom je na grobu patrijarha Pavla služio pomen.
Pomenfoto: Ana Paunković
- Bio sam dečak kad sam došao u manastir. Posle sedam dana me je video patrijarh Pavle, tad je upoznao i moju majku, koju je poštovao do kraja njenog života. I uvek me pitao za nju. A bio sam neposlušan. Da li su to godine mladalačke, svakako jesu, nešto sam tražio u životu, ali što je bilo najdivnije, nije me kažnjavao, ostavljao mi je neku slobodu. Ubeđen sam da je shvatio da ja nešto, odnosno Nekoga tražim. I eto, tako me je Gospod poneo, od Svete Gore, gde me on slao svake godine u toku velikog posta, zatim preko Svete zemlje, i opet sam se vratio u svoj rod - rekao je vladika Aleksej.
Gordana Veljkovićfoto: Ana Paunković
Plakala je nad grobom i Gordana Veljković (76), koja tamo dolazi dva puta sedmično:
- Radila sam kao kontrolor u prevozu i redovno sam sretala patrijarha Pavla. Uvek bih mu prišla i poljubila ruku, podsećao me je na mog oca. Uvek je imao kartu i pokazivao je. Narod ga je mnogo voleo, svima se javljao i sve je pozdravljao.
Milanka Jovanovićfoto: Ana Paunković
Milanka Jovanović (77) kaže da je bila i na sahrani, a na patrijarhovom grobu zasadila je cveće:
- Imala sam tu čast da ga upoznam, taj osećaj je neopisiv. Videla sam ga u autobusu, hteo je da mi ustupi mesto. Miline Božje! Zaslužio je da i zvanično bude proglašen za sveca.
Živka Botić (89), koja je u Beograd iz Srpske Krajine stigla 1981. godine, stalno dolazi na grob patrijarha Pavla:
- Ne dolazim samo kad pada kiša. Patrijarha Pavla sam i upoznala. Znali smo kad on dolazi tramvajem. Išao je sa onim svojim štapom, a mi brže trčimo ispred njega i tako smo se upoznali. Bilo mu je drago kad je čuo odakle dolazim. Lično sam ga služila i prihvatila iz kola kad je bio gost u Ambasadi Grčke, gde sam jedno vreme radila.
Ljubica Pilipovićfoto: Ana Paunković
Ljubica Pilipović Živanović (46) već četiri godine dolazi u manastir i na grob omiljenog srpskog arhijereja. Moli mu se, kaže, za porod:
- Ovde osećam mir i blagodet. Suprug i ja pokušavamo da se ostvarimo kao roditelji, želim i verujem da će molitve patrijarhu Pavlu pomoći. Ovde je najjača molitva. Dugo smo živeli i kao podstanari, dugo sam se molila. Jedan dan kad sam izašla iz manastira, videla sam propušten poziv, zvao me je čovek i rekao da možemo da krenemo u proceduru za kupovinu stana.
