Novi Sad kao Evropska prestonica kulture polako finalizuje svoje programe, međutim, veliki pečat na ceo projekat tek sledi. Najveći iskorak u svetu vizuelne umetnosti je svakako početak i kraj godine, odnosno izložba „Vreme i vaseljena“, koja je bila deo svečanog otvaranja 13. januara, i „Mileva“, koja se upravo priprema za kraj godine. Obe izložbe bile su iskorak ne samo u novomedijskim izrazima već i prostornim intervencijama, s obzirom na to da je zbog izložbe „Vreme i vaseljena“ čuveno zdanje Studija M pretvoreno u potpuno novi prostor, dok je zbog „Mileve“ deo Muzeja grada Novog Sada, prostor od 800 kvadrata, na Petrovaradinskoj tvrđavi potpuno rekonstruisan.
Autor obe izložbe, koje su svojevrstan omaž srpskim naučnicima Milutinu Milankoviću i Milevi Marić Ajnštajn, umetnik dr Dušan Jovović osnivač je umetničke grupe „Artbeat“, koja je brzo prerasla u jednu od vodećih kreativnih i produkcionih kompanija za nove medije i izgradnju modernih muzeja. Novim medijima i interaktivnom umetnošću bave se više od 20 godina i osmislili su više od 500 projekata, a neki od njih bili su prvi takvog tipa u svetu.
Vaša izložba na Petrovaradinskoj tvrđavi označiće finale programa EPK. Koja su vaša očekivanja?
- Izložba „Mileva“ zamišljena je kao interaktivna multimedijalna postavka koja će komunicirati s posetiocima posebnim vizuelnim umetničkim jezikom koji sam razvio i upotrebio na izložbi „Vreme i vaseljena“. Nova unutrašnja arhitektura prostora podeljena je s namerom na dve paralelne glavne celine, koje se sastoje iz 12 elemenata u koje ne ulazi prirodno svetlo jer želim da imam potpunu kontrolu. Novim medijima i sličnim interaktivnim postavkama bavim se aktivno skoro dvadesetak godina.
Zašto vam je baš Mileva Marić Ajnštajn bila inspiracija, da li ste želeli ovim da odate počast ženi koja je nezasluženo ceo život provela u senci slavnog supruga?
- Mileva Marić je svetionik nauke, kulture i hrabrosti koji je osvetlio put pun izazova i sada na njega može da kroči svaka buduća „Mileva“, a moramo da znamo da pre nje to skoro pa nije bilo moguće. Ona je bila nadarena matematičarka i fizičarka koja je svakodnevno stvarala rame uz rame sa Albertom Ajnštajnom. Nikako mi nije namera da osporavam lik i delo Alberta Ajnštajna, ali to ne isključuje činjenicu da je ona svakodnevno bez ikakve zadrške radila na projektima koji su nosili potpis njenog supruga, pogledajte samo 1905. godinu i objavljene radove u časopisu Annalen der Physik.
Inspiraciju ste nalazili u pismima koja su ona i njen suprug Albert Ajnštajn slali jedno drugom. Šta ste iz njih zaključili, kako ste ih doživeli?
- Dokumentarna građa o životu i naučnom radu Mileve Marić dosta je oskudna i moje istraživanje i umetnička građa zasnivaju se u najvećoj meri upravo na pismima koja su ostala iza Alberta i Mileve. Mileva Marić je svakako heroina i njena svetlost je suviše jaka da bismo je doživljavali kao žrtvu. Volim da mislim ćemo ovom izložbom malim delom uzvratiti ženi koja nas je sve svojim delima zadužila. Narod koji ne ceni svoju nauku i umetnost živi od milosrđa koje mu udele drugi, a to nikada nije dobar put.
Izložba „Mileva“ planirana je za kraj decembra, a sufinansirana je i od strane EU kao jedna od aktivnosti IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska - Srbija pod nazivom „Znamenite žene u nauci i kulturi: dizajniranje iskustva kroz zajedničku turističku rutu i proizvod“.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada, Gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
