Krstaški ratovi (lat. cruce signati — krstom obeleženi) bili su skup svetih ratova u kojem su učestvovali pretežito vitezovi iz Francuske i Svetog rimskog carstva (u tom trenutku Nemačkog carstva).
Krstaški ratovi su takođe i ratovi vođeni za oslobođenje Hristovog groba u Jerusalimu. Ovi ratovi imali su cilj da se sveti grad Jerusalim vrati pod kontrolu hrišćana, a trajali su u periodu od 200 godina, tačnije između 1095. i 1270. godine.
Nebojša Damjanović, istoričar i Marko Aleksić, arheolog komentarisali su u jutarnjem programu ova istorijska dešavanja, konkretno pad Vizantije i Grčkog carstva, iz ugla Srbije u vremenu njenog uspona kao pravoslavne države.
- Kao relativno mali narod, Srbe, u haosu zbivanja Evrope i Bliskog Istoka, ljude srednjeg veka vladarskih i feudalnih interesa, pokretao je verski entzuzijazam. Njihovo viđenje sveta je drukčije od našeg. Ono što je poučno, Srbija kao pretežno pravoslavna optirala je za stranu Zapada i katolika - rekao je Damjanović.
Istorijski tektonski pomaci u istoriji, skoro većinski su pokretani zemljotresima verskih sukoba
- Istorijska najveća avantura u srednjem veku je Prvi, drugi i treći krstaški rat. Svi su vođeni sa našim učešćem - rekao je Aleksić.
On je ispričao kako je njemu posebno uzbudljivo da je u novoosvojenom Jerusalimu bitno mesto zauzimala Srbija.
- Naš današnji identitet se vidi kroz Stefana Nemanju. Vidimo da je on isti problem imao tada, kome da se opredeli - dodao je Aleksić.
Posledice osvajanja u Svetoj Zemlji značajno su uticale i na srpska političko-verska dejstvovanja
- Imperijalna ideja se formira na moralnoj superiornosti. Opet se javlja moralna superiornost kroz stare surogate. Štiteći svetinje učinjeni su veliki pomaci. Nakon šestog krstaškog rata, Sveti Sava je došao u Jerusalim i osnovao prvi srspki manastir na tom podneblju, 1220. godine. Na tom mestu je bila tajna večera. Zato vidimo da je ovo neverovatan udeo Srbije, emancipacije i dokaz vrednosti po kojima merimo današnji moral i autoritet - rekao je Aleksić.
- Po našim manastirima jasno je koliko je bitna vera i pravoslavlje u srpskoj zemlji. Na samim freskama su prikazani vladari i njihovi likovi na freskopisima znače, da nije to samo pravoslavna nego pre svega srpska crkva - ispričao je Damjanović.
U novembru postavljena ploča na ONO akademskom koledžu u Jerusalimu, prilikom otvaranja srpsko-jevrejskog centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”, prvi put posle mnogo vremena svedoči o prisustvu utemeljivača srpske crkve i škole na svetim hrišćanskim mestima i o dugim istorijskim vezama Srba sa Svetom zemljom i narodom Izrailja. „Duboki su koreni bliskosti između Jevreja i Srba, a posebna zasluga za to da se srpska duhovnost i metafizički temelji državnosti okrepe zračenjem Svete zemlje pripada Svetom Savi, osnivaču autokefalne Srpske pravoslavne crkve, zakonopiscu, prosvetitelju, diplomati i epohalnom otelovljenu uzora Srbina i svetskog čoveka”, rekao je profesor dr Darko Tanasković u svojoj besedi na otvaranju ovog centra.
Dnevni list Politika
- Sveta Zemlja je propala, a glavni gubitnik je Vizantija. Potcenjujemo to vreme danas - rekao je Aleksić i dodao da u današnjem banalnom društvenom sadržaju možemo mnogo naučiti od naših starih vladara.
Kurir rs.
NE PROPUSTITE
