MINISTARKA DANICA GRUJIČIĆ ZA KURIR: Nisam neko ko se boji da javno kaže šta misli! Moje mere nisu populizam, ISKLJUČITI POLITIKU

- Živim i radim onako kao što govorim i za šta se zalažem, ako je to nekome populizam, nemam problem s tim. Ali sve za šta se zalažem sam dokazala da je izvodljivo u svojoj praksi. Često su rešenja jednostavna, potrebno je malo dobre volje i dobre organizacije. Mnogima to deluje kao populizam jer ne mogu da primene ni to malo dobre volje. Imam sjajan tim i verujem u pamet svojih kolega i njihovu energiju da se stvari pokreću i menjaju, kaže u intervjuu za Kurir ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, koja je dolaskom u ovaj resor najavila tektonske promene i brojne mere, o kojima za naš list detaljno priča.

Za neke mere potrebne su godine, ali za početak ukidate zakazivanje pregleda samo od 1. do 5. u mesecu.

- Ne mogu da shvatim da je neko dozvolio sve ovo vreme takav sistem. Šta se dešava sa čovekom koji se razboli 6. u mesecu - mora da čeka 25 dana ili da nasumično traži veze do bolnica i tada vam se stvara haos. Građani moraju da imaju, pre svega, dostupno zdravstvo. Cilj je da u toku decembra, a najkasnije početkom januara omogućimo zakazivanje tokom celog meseca.

KAMERE DIGLE PRAŠINU

Digla se prašina zbog toga što ćete kamerama meriti ko koliko radi. Ostajete pri tome?

- Kamere sam pomenula samo kao primer nadzora u kontekstu kada ko dolazi na posao i odlazi kući. Naravno da niko neće postavljati kamere po ordinacijama i lekarskim sobama. Otkucavanjem prilikom dolaska na posao može da se manipuliše, ali kamerom na ulazu ne može.

Iako ste za to da lekari ne rade i u državnoj i u privatnoj ustanovi, oni na to imaju zakonsko pravo.

- Zakon omogućava dopunsko radno vreme i naravno da to treba poštovati. Ali ako gledamo pošteno - da li svi koji koriste to vreme ispunjavaju svoje normative u državnim bolnicama? Primetili smo apsurdnu situaciju - zaposleni koji donose uverenja da imaju pravo na skraćeno radno vreme vrlo uredno rade u popodnevnim satima u privatnim ustanovama. To će biti strogo kontrolisano i sankcionisano. Nisam neko ko se boji da javno kaže ono što misli, to svi znamo. Želim da menjam stvari koje ne funkcionišu. Ne može da bude lista čekanja po godinu dana, a da se pacijentima nudi mogućnosti da mogu odmah da se operišu, ali privatno. Svesna sam ja i visine plata kolega i da žele dodatno da zarade, ali moramo za to pronaći način. Treba isključiti politiku iz ovakvih pitanja i to da li je nekom neko simpatičan ili ne. Ovde se radi o pacijentima - ne smeju da trpe.

Planirate plaćanje usluga u državnim ustanovama. Da li bi to bio neki vid "legalne" državne korupcije - ljudi koji su na listama čekanja godinama, a koji imaju uplaćeno zdravstveno osiguranje, sada će plaćati državi da bi došli do lekara?

- Jedna od ideja za smanjivanje liste čekanja je u razradi s kolegama iz RFZO, a to je da se dopunski rad omogući u matičnim državnim klinikama. Ali to opet podrazumeva da su ispunili radne normative tokom redovnog radnog vremena. Još su rešenja u razradi.

Na listama čekanja operacije su nekima zakazane za 2031. godinu.

- Organizacija zdravstvene zaštite osnovni je problem, kao i to što nisu dovoljno iskorišćeni ni svi potencijali kolega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, niti resursi koje je država u prethodnom periodu nabavila. Dobra organizacija će omogućiti da se liste čekanja postepeno smanje, a u idealnom slučaju i ukinu. Put pacijenta otkad oseti prve simptome do dijagnostikovanja i lečenja mora biti mnogo lakši i jednostavniji. Svesna sam da moramo rešavati problem gomile nepotrebnih procedura koje građane teraju da satima sede po hodnicima i čekaju neke osnovne stvari i po nekoliko nedelja ili čak i meseci.

ZA DVE GODINE ODLAZIM U PENZIJU

Za dve godine trebalo bi da idete u penziju, hoćete li tada prestati s radom i kojim?

- Da, apsolutno tada odlazim u penziju s klinike. Mnogo toga sam uradila tokom života i najponosnija sam na to što ostavljam iza sebe tim mlađih ljudi koji su bolji od mene. Time smatram da sam ispunila zadatak profesora. Naučila sam ih šta znam i polako prevazilaze moje znanje. Bitno je da svaka nova generacija bude bolja od svojih učitelja. To se zove napredak i tu ne sme biti sujete.

Važno pitanje je starosna struktura zaposlenih, penzionisanje i specijalizacije. Za kadrovski plan treba do 10 godina?

- Niko neće biti "oteran" s posla. Nažalost, u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, što je i bio razlog da tražimo starosnu strukturu lekarskog i sestrinskog kadra. Neshvatljivo mi je da se do sada nije radilo planski, logično mi da se uradi presek i da se specijalizacije dodeljuju planski, a ne nasumično. Da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je 15 godina od početka specijalizacije. Zato što smo nasumično radili, zato nam se i dešava da neko od kolega ne može da ode u penziju jer nema ko da ga nasledi.

I za uvođenje porodičnog lekara potrebne su godine?

- U pregovorima sam sa Svetskom bankom o pokretanju pilot-projekta porodičnog lekara. Želim da obiđem svaki dom zdravlja i svaku seosku ambulantu u Srbiji kako bih se uverila u stanje i kako bismo mogli da donesemo najbolje odluke. Cilj je da svaki građanin ima brzo, efikasno i dostupno zdravstvo. Potrebno je vreme.

Doktori i sestre, kao i ostali imaju male plate. Ubrzo će vozač autobusa u Beogradu imati veću platu od lekara.

- Ministar finansija gospodin Mali je već najavio povećanje plata u zdravstvu. Zalagaću se da kolege dobiju veću platu jer su zaslužili, pogotovo medicinske sestre i tehničari. Moramo otvoriti i pitanje nemedicinskog osoblja, bez kog ne možemo da funkcionišemo, pa do vozača, koji često imaju neprihvatljivo male plate.

Najavili ste mandat kontinuiteta s prethodnim ministarstvom. Sve ove ideje i mere to nikako nisu.

- U prethodnom periodu država je mnogo toga uradila za srpsko zdravstvo u pogledu izgradnje bolnica i nabavke opreme, što podržavam i trudiću se da nastavim u tom pravcu. Ali potrebna je i reforma zdravstva po pitanju organizacije, pre svega primarne zdravstvene službe.

SUDBINA KOVID BOLNICA

Kad ćete da pretvorite kovid bolnice u bolnice za palijativnu negu?

- Ukoliko Vlada podrži predlog Ministarstva zdravlja, kovid bolnice bi trebalo da postanu bolnice za različite vrste palijativnog zbrinjavanja pacijenata. To se odnosi i na pacijente kojima je potrebna neka vrsta terapije i rehabilitacije kako bi stali na noge i vratili se normalnom životu.

TRAŽIMO MODALITETI ZA NAGRAĐIVANJE

Najavili ste nagrađivanja, od kada će to biti?

- Nedopustivo je da odlične radnike, koji rade i prekovremeno i najteži posao, ne možete da nagradite, a one koji ne rade i ono što su obavezni ne možete da sankcionišete. Tražimo modalitete za te sisteme, tek sam na funkciji mesec dana, nije moguće sve probleme rešiti odmah, ali sam neko ko je 40 godina u zdravstvu i svesna sam svih problema, i onih s kojima se susreću pacijenti i oni s kojima se susreću moje kolege. Idemo korak po korak.

DIGITALIZACIJA - POSEBAN ZADATAK

Najavili ste digitalitaciju i optički kabl do svake ambulante, kada će to biti?

- Digitalizacija mi je jedan od posebnih zadataka, olakšava posao kolegama, a skraćuje vreme pacijentima da dobiju neophodnu pomoć. Takođe, prave se ogromne uštede u budžetu države koje mogu biti preusmerene na neke skupe lekove ili nabavljanje najsavremenije opreme. Ideja nam je da optiku dovedemo do svake ambulante. Naravno, prvo da rešimo kliničke centre, pa onda sekundarne ustanove i na kraju domove zdravlja i ambulante. Pored toga treba da se naprave centralne aplikacije, koje će građanima maksimalno olakšati sve zdravstvene usluge. Ono što rešavamo digitalizacijom je i pitanje umrežavanja sistema. Često se desi da pacijent ponavlja nekoliko puta iste testove i preglede, nekada se vraćaju više puta i vrte ukrug zato što kolege nemaju preglednost šta je pacijent sve uradio. Tu pacijent samo gubi dragoceno vreme, a država sredstva ponavljajući mnogo puta testove.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić