Depresija je jedno od najčešćih psihičkih oboljenja i veliki je uzročnik morbiditeta i invaliditeta u svetu.
- Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja. Može je javiti kao jedna epizoda, jedna depresivna epizoda tokom života. Takođe, epizode se mogu javljati više puta ili ukoliko se između ponovljenih depresivnih epizoda javljaju manije, onda govorimo o bipolarnom poremećaju. Recimo, statistika govori da kod jedne depresivne epizode uglavno ostane na tome u 50 odsto slučajeva - kaže dr Emilija Novaković, specijalizant psihijatrije.
Depresija može da se javi u sklopu nekih drugih oboljenja. Ona može da prati dijabetes, kardiovaskularne bolesti ili neurološke probleme. U tim slučajevima često je neprepoznata, jer prioritet u lečenju ima osnovno oboljenje.
Da bismo je lečili prvo je neophodno da je prepoznamo. Ono po čemu prepoznajemo depresiju jeste ta bezrazložna, patološka tuga. Dakle tuga koja prevazilazi sam uzrok tugovanja. Dolazi do pojave beznadežnosti, bespomoćnosti, gubitka energije, što je jedna bitna karakteristika depresije pogotovo u jutarnjim - dodaje dr Novaković.
- To osećanje tuge, smatra se da će ono proći nekako. A zbog osećanja sramote, stigmatizacije, ljudi se ne javljaju na psihijatrijsku pomoć, znači ne javljaju se lekaru. Stepen patnje bude toliki da ga onesposobljava za život ili suicidalnost... nefunkcionalnost ga najčešže dovode do stručne pomoći.. najčešće tada traže stručnu pomoć - stava je dr Nataša Pješčić, psihijatar.
Ova bolest čini da oboleli gubi osećaj zadovoljstva za stvari koje su mu nekada činile zadovoljstvo i dolazi do poremećaja nagona.
- Prvenstveno poremećaj spavanja. Naši pacijenti često pate od insomnije. Imamo i drugi oblik, gde beže u san. Poremećaj apetita gde u preko 80 procenata slučajeva dolazi do hipoapeticije i gubitka telesne mase. Ili ako je u pitanju sezonska depresija, onda dolazi do povećanja apetita i porasta telesne mase i samog poremećaja libida. MI njima kada objasnimo da su njihova razmišljanja i raspoloženja da su depresija, to već nešto znači jer mi damo ime tome, jer oni prethodno ne znaju sa čime se nose, odnosno nalaze se u teškim osećanjima. To je nešto što oni ne razaznaju i misle da je realnost prebojena sa ti, tako je vide i ponašanje ide ka tome - dodaje dr Pješčić.
Kod depresivne osobe dolazi i do prenaglašene ideje krivica koje za sobom mogu dalje da povuku suicidalne ideje i namere, kao i crne misli. Uzroci ovakvog stanja mogu da budu unutrašnji i spoljašnji.
- Unutrašnji, tj predispozicija, nešto sa čime se rađamo, dakle jedan deo genoma koji nasleđujemo ili koji možemo steći nakon rođenja i spoljašnji gde je svakako na prvom mestu gubitak. Gubitak drage osobe, gubitak u porodici, gubici u smislu karijere na tom poslovnom planu. Oboljevanje od neke teške telesne bolesti, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci - ističe dr Pješčić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
