Vodeći uzrok nastanka atero sklerotske kardiovaskularne bolesti, u koje se ubrajaju srčani i moždani udar, je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti.
Na ovu temu govorio je u emisiji Puls Srbije prof. dr Petar Otašević, kardiolog.
Otašević je najpre upozorio na nepovoljan uticaj nagle promene vremenskih prilika na zdravlje kardiovaskularnih bolesnika.
- Nagle promene vremena su najnepovoljniji faktor za kardiovaskularne bolesnike. Dolazi do promene u tonusu krvnih sudova. Bolesnici koji imaju suženje krvnih sudova mogu dobiti bolove u grudima, te potencijalno infarkt miokarda. Jedini mogući način zaštite jeste da ne izlazite napolje par dana dok se organizam ne adaptira na nove vremenske uslove - rekao je kardiolog.
Potom je naveo glavne faktore koji donose rizik oboljevanja od ateroskleroze, odnosno povećanog lošeg LDL holesterola.
- Ateroskleroza je komplikovano oboljenje, ali možemo reći da su najveći faktori rizika šećerna bolest, neregulisan srčani pritisak tj. hipertenzija i neadekvatan način života - nekretanje, pušenje i gojaznost. Osobama od 18 do 40 godina preporučuje se merenje holesterola bar jedanput godišnje. Holesterol ne boli i ne možemo znati da li je povišen dok ne uradimo laboratorijski nalaz. Jako je važan nasledni faktor, i ako postoji neko u vašoj porodici ko je imao infarkt ili moždani udar, obavezno se treba testirati - tvrdi Otašević.
Kao mere prevencije protiv visokog holesterola kardiolog je preporučio sledeće:
- Više kretanja, bar 150 minuta nedeljno, redukcija telesne težine, neslana dijeta. Treba izbegavati hranu bogatu zasićenim mastima, poput pohovanih jela, svinjskog mesa i jela koja sadrže puno ugljenih hidrata. Ne možete, naravno, jesti samo barenu šargarepu i zato je savet koji dajem svojim bolesnicima: "Vodite računa šest dana u nedelji , a sedmi se opustite i jedite šta hoćete."
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
