Ideja da se Medjunarodni dan žena obeležava javila se kada su žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Sjedinjenim Američkim Državama organizovale demonstracije 8. marta 1857. godine, zahtevajući bolje radne uslove i plate.
Nakon demonstracija u Njujorku 1908. godine gde je učestvovalo 15.000 žena, dve godine kasnije održana je prva medjunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu kada je na predlog nemačke revolucionarke Klare Cetkin ustanovljen Medjunarodni dan žena.
U šta se Osmi mart pretvorio danas, u odnosu na osnovnu ideju ostvarivanja ženskih prava, jer je reč sve više o poklonima a ne o suštini samog "praznika"?
Branka Tišma, psiholog i Aleksandra Vidanović, učiteljica u OŠ "Dragojlo Dudić" Beograd.
One su danas razgovarale sa voditeljkom jutarnjeg programa Redakcija sa voditeljkom Oljom Lazarević i dale svoje mišljenje o današnjem danu
Postoji ta ideja da je što je skuplji poklon, to veća verovatnoća za bolju ocenu. Kako Vidanović kaže, danas se promašila poenta suštine darivanja, koja je u samoj osnovi bila da se ukaže ljubav i poštovanje majkama i ženama uopšte.
- Ima jedna rečenica koja mi je "zaparala" uši, a to je što skuplji poklon to će se kupiti bolja ocena. A mašimo suštinu jer deca ne učestvuju u procesu darivnja. Pustite dete da učestvuje. Ako učimo decu da je lepo da darujemo nešto učiteljici, mami, vaspitačici, mnogo je važnije da ono učestvuje u procesu pravljenja, a ne da poklon bude što skuplji, jer neće bolji poklon kupiti bolju ocenu - rekla je Vidanović koja se zbog seledećih stvari oseća razočarano:
- Danas se u vajber grupama dogovara oko skupljanja novca, i to me je poprilično razočarano jer roditelji osećaju pritisak okoline da daju veliki iznos za te poklone i stvara se utisak da su roditelji dužni da daju novac, a nisu - rekla je.
Žene su nekad bile mnogo samosvesnije, pridružuje se Tišma razgovoru.
- Razočaravajuće je šta danas učimo svoju decu. Radim 40 godina. Pomodarstvo se menjalo, vremenom. Nije prelazilo okvire pristojnosti, a deca su učena da poštuju ženu i majku, a ne da nešto poklanjaju. Uvek je uz osmi mart išla priča o Klari Cetkin, a danas se to podrazumeva, uprkos tome što problemi i dalje postoje - rekla je Tišma.
I ranije je bio problem, ali, naglasila je Tišma, decu su učili pravim vrednostima, a ne materijalizmu i pomodarstvima.
- Vrlo često se prosvetni radnici bore sa tim. Svojevremeno su pisali ne slavimo osmi mart, pa roditelji dovitljivo donesu poklone 7. marta, ali ono što uvek obraduje su pokloni koje su deca napravila sama. Album sa slikama, pa poruke koji su sami sastavili i pisali, pa to sve sklopljeno u neku knjižicu i ima ličnu notu... - navela je ona.
Vidanović se slaže sa Tišmom i priseća se zbog čega je ovaj praznik uvrežen.
- Poenta je to, ta pažnja ta organizacija. Roditelje sam zamolila da ne kupuju poklone i naglasila da želim da novac koji skupe damo nekom detetu za lečenje i to sam rekla i javno - kaže Vidanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
