USKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA PORFIRIJA: Vaskrsli Gospod bio je i sa našim precima kada su padali i ponovo ustajali (VIDEO)

Ujedinimo i umnogostručimo molitve za mir, za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, za očuvanje naših svetinja, ujedinimo i umnogostručimo svoje molitve za život u miru našeg naroda svuda, da se naša ili bilo čija stradanja ne ponove, poručio je patrijarh Porfirije u Vaskršnjoj poslanici.

Porfirije, po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve, sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

Hristos vaskrse!

I ušavši u grob, videše mladića obučena
u belu haljinu gde sedi sa desne strane i uplašiše se.
A on im reče: Ne plašite se! Isusa tražite
Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde;
evo mesta gde ga položiše (Mk 16, 5 – 6).

Radujemo se danas, draga duhovna deco naša, radujemo se i proslavljamo Praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista iz mrtvih.

Radujemo se i proslavljamo zato što smo, kao nekada žene mironosice, čuli reči anđela: "Ne plašite se!”

Radujemo se i proslavljamo Vaskrsenje Gospoda Hrista jer nam više od osam stoleća Beli anđeo sa freske u Mileševi Svetoga Save pokazuje na prazan grob i govori: "Ustade, nije ovde!”

Radujemo se jer nas uprkos svim prilikama i neprilikama prate krupne i mirne raške oči Belog anđela – najlepše, najvoljenije i najslavnije freske stvorene u našem rodu – govoreći nam da Isus Nazarećanin, na krst Raspeti, ustade iz groba.

Radujemo se i proslavljamo Hristovo Vaskrsenje jer "Otac blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća i da kroz Njega izmiri sve sa Sobom…, i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima” (Kol 1, 19 – 20).

Radujemo se i proslavljamo pobedu nad pobedama, jer se u Raspetome i Vaskrslome od ropstva smrti – kojoj se kroz greh pokorila – sastavlja, spasena, svekolika tvar!

Radujemo se i proslavljamo Vaskrsenje Gospoda Hrista jer, čineći to, dobijamo zalog sopstvene pobede nad okovima smrti i svetu blagovestimo radost života!

To je, braćo i sestre, vera Crkve Pravoslavne koju nam otkriva mileševski Beli anđeo, pokazujući nam prazan grob Hristov, uz poruku: "Ne plašite se!” Bog je te reči ohrabrenja govorio u najrazličitijim okolnostima pojedinačnih i narodnih iskušenja, raspeća i nevolja. "Budite slobodni i hrabri, i ne bojte se i ne plašite se…, jer Gospod Bog tvoj ide s tobom, neće odstupiti od tebe, niti će te ostaviti”, govorio je Izrailju preko Mojsija (Ponz 31, 6).

I ponovio je to Novom Izrailju kroz Jedinorodnoga Sina Koji je čudesno, hodeći po talasima, prišao lađi sa apostolima i umirio uzburkano more: "Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!” (Mk 6, 50). U najstrašnijem trenutku života jednog starešine jevrejske sinagoge, koji se zvao Jair i kome je kći umirala, Gospod Isus Hristos je, takođe, rekao: "Ne boj se! Samo veruj!” Jer, vera koja prožima i osmišljava životni put, koja sokovima blagodatne snage hrani svekoliko ljudsko biće, uistinu može sve.

To nam najbolje pokazuje jevanđelska povest o neiscrpnoj veri i poverenju u Hrista četvorice ljudi koji su namerili da učine sve što je njima bilo moguće kako bi Bog učinio ono što je ljudima nemoguće, tojest čudo, i iscelio njihovog neverujućeg bolesnog prijatelja.

Nikakva spoljašnja prepreka nije mogla da ih zaustavi u njihovoj nameri da oduzetog prinesu Hristu (Mk 2, 1 – 5). Njihova je vera bila tolika da su zbog nemogućnosti da Gospodu priđu od mnoštva sveta okupljenog oko kuće u kojoj je On lečio ljude, bolesnika Hristu prineli razgradivši krov i spustivši ga. Svi ovi događaji potvrđuju snagu zajedničkog podviga, snagu molitve Crkve.

Vera nekoliko ljudi koji imaju poverenje u Hrista jeste sila koja pomaže i onima slabašnima u veri, a ponekad i onima koji vere nemaju. Upravo zbog snažne vere u Njega, u Njegovu ljubav i konačni sud, Vaskrsli Gospod je bio i sa našim precima kada su padali i ponovo ustajali, kada su tugovali i radovali se, kada su seobama po svetskim bespućima, raspinjani i uranjani u istorije drugih naroda.

Setimo se, draga deco duhovna, biblijske povesti o Sodomu i Gomoru. Nasuprot pustinji oko Mrtvog mora, ti gradovi su u navodnjenoj i zelenoj jordanskoj dolini imali obličje rajskih staništa.

Međutim, ta napredna i privlačna civilizacija bila je daleko od rajske. Žitelji ovih gradova bili su ogrezli u bestidan život, stran čovekovoj bogolikosti i mrzak Bogu.

Gospod je najavio da će uništiti ove gradove kako njihova močvara greha ne bi progutala ostale ljude. "Hoćeš pogubiti i pravednoga s nepravednim?” – vapio je pravedni praotac Avraam i Gospoda molio da ove gradove poštedi ako u njima nađe bar pedeset pravednika. Ali kada ni deset pravednih duša nije pronašao u njima, Gospod je Sodom i Gomor predao razorenju i propasti.

Biblijska istina o Sodomu i Gomoru važi i danas. Ekonomski i svaki drugi napredak je svakako važan za društva u kojima naš narod živi, ali je neuporedivo važnije duhovno zdravlje našeg naroda, ona snažna, saborna vera u Gospoda Raspetoga i Vaskrsloga koja osmišljava naše svekoliko narodno biće. Od vere u Vaskrsenje Hristovo i Jevanđelje Njegovo zavise naše životne vrednosti, kultura, etos, identitet.

Hristos je verom četvorice iscelio onoga koji je usled greha bio duhovno i telesno paralizovan. Gospod bi spasao i Sodom i Gomor da je imao na koga da se osloni, da je bilo ljudi koji bi, poput one četvorice u Jevanđelju, bili spremni da snagom vere i poverenja u Hrista, snagom molitve, pomognu svom prijatelju.

Ovim primerima Vaskrsli Gospod nas kroz usta Crkve podseća da su naša životna pregnuća blagoslovena i plodotvorna samo ako su utemeljena na zajedničkoj veri i svemu što iz nje izvire, na molitvi i podvigu, na ljubavi i nadi.

Samo onda kada je Hristos na prvom mestu, sve će biti na svom mestu. Bez toga su sva naša stremljenja uzaludna. "Ako Gospod (na temeljima vere) ne bude gradio dom, uzalud se muče koji ga grade; ako Gospod (na temeljima vere) ne bude čuvao grad, uzalud ne spava stražar” (Ps 127, 1) – pevao je car David.

Znali su to i kroz istoriju svojim životima i stradanjima posvedočili mnogi pravednici, razumevši snagu vere i stvarnost Božjeg prisustva u svetu. Samo ukoliko imamo snažnu veru i molitvu, istinsko pokajanje i jevanđelske vrline, Bog će biti sa nama i imaće kome da pomogne, kako je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle.

I kao što su nas snaga vere i molitve naših pravednih predaka i otaca provele kroz tesnace istorije, tako je potrebno da i danas, u svim pregnućima, poslušamo glas Crkve, glas Gospodnji: ujedinimo i umnogostručimo molitve za mir, za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, za očuvanje naših svetinja. Ujedinimo i umnogostručimo svoje molitve za život u miru našeg naroda svuda, da se naša ili bilo čija stradanja ne ponove.

Znajte da je molitva verujućeg naroda za mir, molitva Crkve za mir, jača od svakog oružja. Arhijereji i verni narod Srpske Pravoslavne Crkve, čije prvo ime jeste Pećka Patrijaršija, čvrsto i nepromenljivo su na stanovištu da je otuđenje Kosova i Metohije od države Srbije, posredno ili neposredno, de facto ili de iure, neprihvatljivo.

Molimo se Spasitelju i zalažemo za zajednički život, u međusobnom poštovanju i razumevanju sa kosovsko-metohijskim Albancima, jer ako u našim dušama ima mesta i za jedne i za druge, biće i na Kosovu i Metohiji mesta za sve. Znamo i to da u našem narodu i danas ima dovoljno vere, dovoljno molitve i pravednosti, da sačuva i nas i sve oko nas i u vremenima koja dolaze.

Stoga danas mi, arhijereji Pećke i Beogradsko-karlovačke Patrijaršije, odnosno Srpske Pravoslavne Crkve, apelujemo da se napredak društva, a pre svega narodna prosveta i kultura, grade na jevanđelskim temeljima, na kojima su i nastale. Posebno pozivamo na očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma na kojima je izgrađena srpska kultura.

Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakonâ koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života.

Na jevanđelskim temeljima smo gradili i izgradili svoj način života, svoj etos, svoj sistem vrednosti, u kome su brak i porodica, zasnovani na ljubavi prema Bogu i na međusobnoj ljubavi, pretpostavka sklada u životu naroda, društva i države.

Draga čeda Svetosavske Crkve, molimo se i za mir u Ukrajini, za prestanak stradanja i sukobljavanja jednoverne i jednokrvne braće, da neprijateljstvo i mržnju zamene prijateljstvo i ljubav. Danas se Vaskrslom Gospodu posebno molimo za Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu, njenu jerarhiju i njen verni narod, koji su izloženi nepravdi, nasilju i progonu.

Svi mi zajedno, i kada stradamo i kada se radujemo, draga braćo i sestre, nikada ne smemo da zaboravimo činjenicu da je konačni odgovor i ključ života u Hristovim rečima: "Ovo sam vam kazao da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet” (Jn 16, 33). Stoga svi zajedno, sa anđelima, pojmo pesmu pobednu:

Hristos vaskrse iz mrtvih,
smrću smrt porazivši
i onima koji su u grobovima
život darovavši.

Srećan, čestit i blagosloven Praznik želimo svemu našem vernom narodu, svima koji čuju reči Belog anđela: "Ne plašite se! Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde”. Gde god da se danas bilo ko od nas nalazi, pozdravljamo se pozdravom večne radosti:

Hristos vaskrse!

(Kurir.rs)