Crveni karanfili, na praznik rada koji se danas obeležava na globalnom nivou, predstavljaju prolivenu krv radnika koji su 1886. godine na ulicama Čikaga stradali tražeći da radno vreme traje osam sati. SImboli prvog maja su nekada bili sletovi i parade, a danas roštiljanje u prirodi I prvomajski uranak.
Nekada je Beograd praznik rada obeležavao potpuno drugačije, kao pobedu radničke klase. Inicijativa za proslavu Prvog maja je izneta na Drugom kongresu radničke internacionale I počeo da se obeležava 1893. Godine. Proslavljen je u duhu događaja u Čikagu, protestnim skupovima I mitinzima na Kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.
Nebojša Damnjanović, istoričar i Dragoljub Kojčić, politički filozof gosti su jutarnjeg programa, koji su razgovarali o prazniku prvi maj nekada i sada.
Damnjanović se priseća kada je sve počelo, i sada pamti neke stvari koje su bile krucijalne za ove promene.
- Žrtve u Čikagu bile su sa obe strane. I policijaci i anarhisti su stradali, ali je levica u 20. veku ubacila tu priču, radnička klasa, shvaćena vrlo usko, oni u rudniku, oni koji stoje pored mašine - oni da vladaju, ne objašnjavajući tačno kako da vladaju. To je bio mit 20. veka. Jedan (Pol) Sartr kaže da je to za njega bilo esencijalno, radnička klasa da dođe da vlada - rekao je Damnjanović.
Na pitanje voditeljke da li je današnji praznik obesmišljen načinom slavljenja, Kojčić daje svoje mišljenje.
- Umesto praznika rada, ovo je praznik nerada. Komunisti su uzurpirali i ukrali taj praznik, drug Staljin i drug Broz, i pretvorili su ga u ideologiju vladajuće klase. Mučenici radnici koji nisu imali nikakve vajde od utemeljenja socijalnog pravednog društva, oni su mraširali, a drug Tito ih je, mašući pozdravljao. Svesni smo toga da se Božić više ne obeležava, nego da se to samo naziva praznikom. I naše slave su postale samo terevenke, a ne slavljenje sveca. A pre Drugog svetskog rata, bio je lep običaj, kolačići, kaže se obiđi i kući otiđi. To je bilo opisano istorijskim razgovorima, nacionalnim temama, a danas imate - ne proslavu, nego obeleževanje - kaže Kojčić, a Damnjanović se priseća doba kada su nacisti slavili ovaj "praznik".
- Nekada su prvi maj proslavljali bučno, nacisti nemački, za vreme okupacije, na okupiranim teritorijama Sovjetskog saveza. Dobrim delom je nestala ta istorijska radnička klasa. Sada je tu savremena tehnologija roboti i mašine došli su da ostanu, ne da se povuku. Danas se traži viši stepen obrazovanosti od samo učesnika u radnom procesu - zaključio je Damnjanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
