BILA JE TITOVA VELIKA LJUBAV, ZNALA JE SVE NJEGOVE TAJNE! Bila je spremna da gine za Broza! Umrla je na 1. maj, OVDE JE SAHRANJENA

Imala je samo 25 godina kada je umrla

Na prvoj godini studija upoznala je mladog studenta medicine i studentskog lidera Jova Kapičića, već tada poznatog komunistu, koji se u nju zaljubio. Živeli su zajedno godinu i po i za to vreme Paunovićeva je postala oficir za vezu između Beograda i Zagreba.

Josipa Broza Tita upoznala je 1941. godine u zagrebačkom hotelu "Esplanada".U početku nije znala njegovo pravo ime, niti da je on generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije.

Tito se tada predstavio kao inženjer Slavko Babić. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa pametnom i sposobnom Paunovićevom bio je presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet, a on joj je dodelio tajno ime Zdenka Horvat.

Tito je kasnije objasnio zašto ju je tako nazvao:

- Po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti.

Ona je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije. Pod lažnim imenom, u pratnji Davorjanke, stigao je maja 1941. u Beograd, kao generalni sekretar KPJ. Sa najbližim saradnicima pripremao je ustanak, a Davorjanka je bila upućena u sve partijske tajne, bila je njegova "desna ruka".

Davorjanka je bila jedna od četiri osobe koje su iste godine ispratile Broza tokom prelaska na oslobođenu teritoriju u zapadnoj Srbiji i potom se tokom rata nije odvajala od njega.

Njen tadašnji momak Jovo Kapičić, sa kojim je doživela vatreno ljubavno krštenje, već je bio ratno raspoređen u Crnoj Gori. Kapičić je teško preboleo Davorjanku, a najveća tuga ga je obuzela kad je nakon Igmanskog marša na Foči video Tita i Davorjanku kako jašu na konjima. Požalio se jednom svom prijatelju, koji ga je utešio da nema za čime žaliti, jer je ona strašna osoba i da zbog nje padaju glave.

A strastvena veza Paunovićeve i Tita je počela veoma burno. Davorjanka, tada već Zdenka, obavljala je razne partijske i ratne zadatke i bila Titova sekretarica, domaćica i ljubavnica. Titu je toliko značila da je i na vanrednim sastancima Vrhovnog štaba, kada su ga drugovi prekorevali zbog odnosa sa njom, ponavljao da ne može bez nje.

Mnogi članovi Vrhovnog štaba nisu voleli Davorjanku jer je imala oštar jezik i bila je žustra. Nazivali su je histeričnom i ludom. Sa Rankovićem nije razgovarala. U svojim sećanjima Jara Ribnikar spominje Davorjankin opasan sjaj u očima kad se naljuti.

- Nosila je vatru u sebi kao teško breme - napisaće Jara. Iako je besprekorno obavljala svoj posao, njen buntovni temperament nije se uklapao u partizansku hijerarhiju.

Titov lični pratilac Đuro Vujović Španac mu je jednom odgovorio da bi on Zdenku streljao. Takvu devojku koja je u isto vreme bila požrtvovana i svadljiva, Tito je veoma cenio, tako da je bila zaštićena. Na trenutke se ljutio na nju jer je umela da prigovori i osudi, ali ljutnje nisu trajale dugo, iako su bile oštre i dramatične. Zdenka mu je uzvraćala još većom pažnjom, a pazila je na njega kada je bio ranjen.

Nosila je veliki vojnički šinjel, marširala je u koloni poput ostalih, radila za Tita na svim partijskim sastancima, čuvala za njega hranu, gladovala, pešačila, uvek hodala sa opasnije strane štiteći ga i spavala na zemlji pored njegovog ležaja. Bila je pojam ratne sekretarice, spremna da pogine za njega. Plašila se jedino bombardovanja, ali je hrabro vodila beleške na Sutjesci dok su oko nje padale bombe.

Dugo je odbijala da leči plućnu fibrozu, kucala je Titove govore za AVNOJ, proglase i naređenja. Ceo ratni put prešla je sa njim. Kada je bolest toliko uznapredovala da više nije mogla da funkcioniše, Tito je Davorjanku poslao na lečenje u moskovski sanatorijum. Međutim, ušla je u oktobru 1944. u oslobođeni Beograd sa njim jer nije htela da bude dugo odvojena od svoje ljubavi i vrhovnog komandanta. Uselili su se u dedinjsku vilu industrijalca Acovića, a za njih se renovirao i Beli dvor.

Zalečena, vratila se u zemlju i nakon oslobođenja preselila se sa Titom najpre u Užičku, a onda i u Beli dvor. Zdravlje joj se pogoršalo u proleće sledeće godine i nastavila je lečenje na Golniku. Umrla je na Golniku 1. maja 1946. Tito je otišao po njeno telo i sahranio je u dvorskom kompleksu. Kažu da nije prisustvovao sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob. Grob je navodno bio zapušten do dolaska kraljevske porodice.

Kurir.rs / Mediji

Bonus video