U moru dilema nameće se i pitanje: Kako da znamo da dete ima psihičkih problema, da je u krizi i da bi moglo da počini zločin? Istraživali smo i zbog čega institucije reaguju tek kada se desi tragedija.
Tragedija u osnovnoj školi u Beogradu još jednom nam je otvorila oči i pokazala da je briga o mentalnom zdravlju od presudnog značaja. Stručnjaci kažu da je psiha našeg društva danas ugroženija više nego ikada i da je zato ključno da blagovremeno reagujemo.
- Da je mentalno zdravlje u krizi, o tome ne treba posebno da razgovaramo. Da su deca najugroženija kategorija, takođe i o tome ne treba posebno razgovarati, odnosno skretati pažnju, ali ono što je jako važno jeste da najozbiljnije shvatimo svaki signal mladog čoveka, svaki vapaj za pomoć. Da ga ispravno tumačimo, da prepustimo kolegama i stručnjacima da se bave zapravo mentalnim zdravljem. Vrlo je važno da jedno društvo, da jedna porodica ima podršku, da ima psihološku podršku da bi se zdravo razvijala, čak i onda kada je potpuno funkcionalna - kaže dečji psihoterapeut Marija Milenković.
Krivac se večito traži, a uzroka za trenutnu više nego alarmantnu situaciju je, kako dodaju eksperti, mnogo.
- Deca žive u 21. veku, gde im je sve dostupno, sem interneta, svega toga, roditelji su okupirani svojim poslom, radom, zanemaruju dosta decu. Deca su izgubila opštu kulturu, znači opšte vaspitanje koje drastično povećava nivo i vršnjačkog i porodičnog nasilja - kaže Marija Milanović iz Centra za žrtve nasilja "Dar".
Zbog porasta vršnjačkog nasilja žrtve se sve češće odlučuju da ili dignu ruku na sebe ili na druge.
- Svi se borimo na različit način, svaki naš organizam i mentalno je drugačije i svi imamo neku granicu, ta granica se da kažemo, posle izvesnog vremena pređe. Neko izvrši suicid, a neko će poželeti za osvetu - dodaje Milanović.
Ključ je u ranom prepoznavanju simptoma, a razgovor o problemu je korak ka pronalasku rešenja, smatraju psiholozi.
- Prevencija je prvi, jedini najvažniji korak kada pričamo o mentalnom zdravlju mladih. Moramo da im pokažemo šta je ono što je dobro, moramo da im pokažemo načine kako da se izbore sa eventualnim teškoćama koje ih sreću na putu odrastanja i da im budemo pri ruci kao odrasli, kao njihova potpora i podrška - ističe Milenković.
Neophodno je da roditelji što više razgovaraju sa svojm decom, da ih osluškuju, da budu upućeni u njihove živote, da prate kako koriste internet i društvene mreže, ali i da se raspituju i o tome kako se ponašaju van svog doma.
Sve polazi iz kuće zaključuju naši sagovornici i dodaju da samo svakodnevnom komunikacijom i ljubavlju možemo smanjiti šansu da ponovo svedočimo tragičnim scenama.
Kurir.rs/Marija Opačić
NE PROPUSTITE
