SRBIJA PRAVI MEMORIJAL U "RIBNIKARU" PO UZORU NA ONAJ PODIGNUT BREJVIKOVIM ŽRTVAMA? Ta ideja može da prođe samo pod važnim uslovom

Država planira da u Beograd pozove arhitekte koje su radile memorijalni centar na ostrvu Utoja u Norveškoj, posvećen žrtvama Andersa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 osoba, mahom tinejdžera, kako bi se s njima konsultovala u vezi s rekonstrukcijom OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, u kojoj je dečak (13) ubio devetoro dece i čuvara, nezvanično saznaje Kurir. Naravno, ukoliko to roditelji žrtava i dece koja idu u "Ribnikar" budu prihvatili. Na memorijalu na Utoji je, inače, radilo i četvoro arhitekata iz Srbije.

- Građevinska dozvola za rekonstrukciju "Ribnikara" je izdata, ali sad je važno pitanje i kako će to biti izvedeno. Predloga za "Ribnikar" je u javnosti bilo više, počev od zahteva da škola bude sravnjena sa zemljom do toga da postane memorijalni centar, a da sagrade novu. Bilo je i onih koji traže da celo krilo u kome je se dogodila tragedija bude zatvoreno, a da kabinet istorije, u kom je ubijeno šestoro učenika VII-2, odeljenja iz kog je i dečak koji je počinio zločin, bude pretvoren u memorijalnu sobu. Kako se Srbija prvi put suočila s ovakvom tragedijom, došlo se na ideju da konsultuju arhitekte koje su sačinile memorijalni centar na Utoji, nakon masakra u Norveškoj u kom je Anders Brejvik ubio 77 osoba - priča naš izvor.

Ideja je, kao saznajemo, da početkom juna u Beograd dođu arhitekte koje su projektovale memorijalni centar na Utoji. A u timu koji ga je projektovao, prema zvaničnim podacima, nalazi se i četvoro arhitekata iz Srbije - Branko Belaćević, Vladimir Cvejić, Petar Stelkić i Ivana Barandovski. Paralela između masakra u Srbiji i Norveškoj je jasna - masovno ubistvo je šokiralo i zateklo obe zemlje, a žrtve su u oba slučaja uglavnom učenici. Deca iz "Ribnikara" su peti i sedmi razred, a među Brejvikovim žrtvama bilo je i dece od 14 i 15 godina, a su mahom imala 17 ili 18 godina. I upravo zato ideja države je da pozove arhitekte koje su radile taj memorijal, jer je njihovo iskustvo u odnosu sa porodicama žrtava i preživelom decom neprocenjivo.

- To će se ostvariti samo pod jednim uslovom - da roditelji dece iz "Ribnikara" pristanu da budu konsultovani i tvorci memorijalnog centra na Utoji. Ništa neće biti urađeno bez pristanka roditelja - kaže naš izvor.

Podsetimo, 22. jula 2011. neonacista Anders Bering Brejvik ubio je najpre osmoro ljudi u blizini zgrade vlade u centru Osla, a zatim i 69 uglavnom dece na obližnjem ostrvu Utoja, gde je pucao redom na sve u omladinskom kampu Laburističke partije.

U znak sećanja na žrtve, 2015. je postavljen skulpturalni spomenik - srebrni prsten obešen o drveće na kome su imena žrtva. A potom je 2016, pet godina od masakra, otvoreno zdanje u kom je ugrađen memorijal, tj. kafe u kom je ubijeno 13 dece, u novi centar za učenje. Glavni arhitekta Erlend Blakstad Hafner je 2016. izjavio za Gardijan da su projektom ispričali priču o gubitku i preživljavanju.

Prvobitni predlog je bio da se uklone svi tragovi i podignu nove zgrade jer je podsećanje bilo previše traumatično. Ali roditelji žrtava su bili protiv toga da unište jedini trag o mestu gde su njihova deca umrla. Usledile su konsultacije sa američkim memorijalnim muzejom 11. septembra i memorijalom Pentagona i nađen je kompromis u obliku Hegnhuseta, što je u grubom prevodu "zaštićena kuća". Zgrada kafea je delimično sačuvana, kao kabina unutar nove borove konstrukcije, tako da bude sakrivena od pogleda onih koji ne žele da je vide. Ulaz koji je koristio Brejvik, kako je Erlend Blakstad Hafner izjavio 2016. za časopis Dezen, ograđen je iza zidova.

- Naš zadatak je bio da ovom mestu damo novi početak, ali i da vodimo računa o sećanju - rekao je on za Dezen.

Spoljašni sloj čini 495 drvenih letvica, po jedna za svaku osobu na ostrvu koja je preživela napad, dok je zastakljeni, unutrašnji sloj uokviren sa 69 stubova koji odaju počast svakom poginulom na ostrvu. Na gornjem spratu je ostatak kafića zamrznut u vremenu, prozori su otvoreni jer su kroz njih deca pokušavala da pobegnu, tu su rupe od metaka, kao i klavir iza koga su neke od žrtava pokušavale da se sakriju.

Prostor funkcioniše i kao memorijalni i kao obrazovni centar.

- Želeli smo da predstavimo gole činjenice. Izbor tog dana bio je sakriti se, pobeći ili umreti. Morali smo da ispričamo ovu mračnu priču - ali to je i priča o preživljavanju - rekao je Hafner i dodao da zato nije želeo da zgrada bude previše uglađena, a pored nje je dodao biblioteku, konferencijsku salu i prostore za sastanke.

Hafner je kazao i da su porodice zadovoljne rezultatima:

- Smatraju da smo ih poštovali i ozbiljno shvatili njihove želje.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Poklon KAŠIKA ZA DŽEM plus dodatak TV Ekran! Uz današnje izdanje dnevnih novina Kurir

Dnevne novine Kurir danas svim čitaocima poklanjaju kašiku za džem plus dodatak TV Ekran.

Nazvali smo je kašika za džem, jer je idealnog oblika kada konzumirate vaš omiljeni džem.

Ali je vrlo praktična i za različite soseve, prelive, pire krompir.

Pored lepog izgleda, kašika je idealnih dimenzija, lagana za rukovanje. Jednostavnog je oblika, modernog dizajna i vrlo izdržljiva.

U dodatku TV Ekran pročitajte:

Dara Džokić: Ko sebe ne upozna, nije mu lako

Naša legendarna glumica u razgovoru za TV Ekran kaže da i danas s jednakim žarom kao na početku pristupa svakom poslovnom izazovu i otkriva koje su je uloge tokom bogate karijere učinile ponosnom

Nela Mihajlović: Drago mi je što u novom filmu “Nedelja” igram Džejovu učiteljicu

Mladen Andrejević: Moje scene u seriji “Nemirni” stižu tek u poslednjim epizodama

Bonus video: