OVDE POČIVAJU 3 VANBRAČNA DETETA KNEZA MILOŠA: Veliku dobio s ljubavnicom Petrijom, koju ubi kneginja Ljubica! Evo ko je još tu!

Dve stare, neugledne i nečitljive ploče prilepljene uz staru crkvu u Kragujevcu svedoče o srpskoj istoriji. O jednom od najvećih vladara - knezu Milošu, koji je pod njima sahranio troje vanbračne dece.

I mimo toliko potomaka, jedino ga je od muških nadživeo knez Mihailo, koji je osam godina po smrti knjaza Miloša, 1868. ubijen u Košutnjaku. Time se direktna Miloševa loza ugasila. Mihailo nije imao zakonitih naslednika, a njegov vanbračni sin Velimir Teodorović, po tadašnjim pravilima, nije mogao naslediti srpski presto.

Knez Miloš imao je samo jednu zakonitu ženu, pomenutu kneginju Ljubicu, s kojom se oženio 1804, sa 24 godine. Izrodili su četiri sina i isto toliko ćerki, a jedina koja ga je nadživela je Petrija.

Ali gde god je knez boravio, ostavljao je i vanbračnu decu, koja su se rađala i po Srbiji, ali i Beču i Bukureštu. Ljubavnice su mu uglavnom bile otkupljene robinje ili sluškinje, a kad bi ih se zasitio, lepo ih je udavao uz bogat miraz ili je terao dobrom "otpremninom".

Daleko najpoznatija ljubavnica je Petrija s kojom je 1919. dobio Veliku. Petrija je bila supruga Hadži Prodanovog brata Mihaila, a Miloš ju je spasao turskog ropstva i doveo kući da se nađe kneginji Ljubici. A ona se, naravno, našla knezu. Kako se pričalo da je kneginja Ljubica nemoćna da više rađa, a do tada je Milošu rodila sina Petra, koji je umro još 1814. i tri ćerke, Petrija je bila viđena kao žena koja će knezu dati naslednika. Međutim, Ljubica ipak osta u drugom stanju, te se osili i iz kubure ubi Petriju marta 1819. Oktobra iste godine kneginja je rodila Milana, ali je brinula i o Velikoj. Devojčica s četri godine dobi velike boginje i umre. Otac Miloš sahrani je u porti Crkve Svete Trojice, uz sam zid svetinje, na južnoj strani oltara, koju godinu dana ranije podiže kao svoju zadužbinu, a koja je sada poznatija kao Stara crkva.

I dan- danas je Velika tu, pod jednom nadgrobnom pločom na kojoj je lobanja, a na kojoj se gotovo ništa od slova ne da razaznati. Ali reč, je o "četvoroletnoj pitomici knjaza srbskog". Inače, legenda kaže da je Ljubica na samrti rekla da jedino žali što ubi "ono dete", misleći na Petriju.

Pod drugom pločom počivaju Marija i Gavrilo. Marija je umrla iste godine kad i Velika, a Miloš ju je dobio sa Stankom, koju su kneževi momci spasli Petrijine sudbine. Kneginja Ljubica je za taj pokušaj ubistva kažnjena batinama, a Stanku je Miloš udao. Gavrilo je poživeo svega dva leta. Dobio ga je 1826. s Jelenkom, Turkinjom iz harema, s kojom se i javno pojavljivao, pa je prozvana "mala gospođa". Gavrila su sahranili u Kragujevcu 1828, a Jelenka je bila mala gospođa sve do 1835, kada ju je Miloš udao.

U Srbiji je 1842. došlo do smene dinastije na prestolu, kada su Karađorđevići svrgnuli Obrenoviće. A Miloš je morao u izgnanstvo. Kneginja Ljubica je, inače, preminula sledeće, 1843. u Novom Sadu, počiva u manastiru Krušedol.

Izgnanstvo nije omelo kneza Miloša da i dalje pravi vanbračnu decu. Naprotiv. Teodor je rođen najverovatnije u Beču 1842, majka je Danica, koju je knez kao roblje kupio na carigradskoj pijaci 1835. Imala je svega 13-14 godina, on joj je i ime dao. I Teodor je poživeo samo četiri leta, umro je 31. maja 1846. u Beču. A Miloš je uz bogati miraz godinu dana ranije udao Danicu za jednog trgovca. Nije bio na venčanju, ali jeste na gozbi s novom ljubavnicom - Franciskom Hitenberg, inače služavkom. Ona mu rađa peto znano vanbračno dete - Aleksandra Gustava 1846, ali je njegova sudbina nepoznata.

Dobio je Miloš još jednu vanbračnu Mariju, pretpostavlja se isto 1846, a majka je Sidonija Rajhel, služavka, koju je isplatio. Sudbina i tog deteta je nepoznanica. Marija Klara bila je sledeća ćerka, Marija Graf ju je rodila 1847, knez ju je isplatio na ime izdržavanja deteta.

Poslednje "uteftereno" vanbračno dete Miloš je dobio sa Ruskinjom Marijom 1857, imao je čak 77 godina, a bilo je to tri godine pre njegove smrti. S Marijom je i slavodobitno došao u Srbiju 1858, kada su Karađorđevići svrgnuti na Svetoandrejskoj skupštini, a Miloš opet seo na presto. Sin Milan je umro s dve godine, a godinu dan posle njega i sam knez Miloš - 1860.

Kurir.rs