Pušenje cigareta predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti i verovatno faktor na koji ponašanjem možemo najviše uticati. Kada bi svi ljudi, ovog trenutka prestali da puše, došlo bi do radikalnog smanjenja incidencije i prevalencije ne samo karcinoma pluća već i brojnih kardiovaskularnih bolesti i poremećaja drugih organa i organskih sistema. U duvanskom dimu postoji više od sedam hiljada različitih hemijskih materija, poznato je da je od njih više od 200 štetno po ljudsko zdravlje, a više desetina kancerogeno. Zbog toga je borba protiv duvanskog dima jedan od prioriteta svakog zdravstvenog sistema, kao i društva u celini imajući u vidu njegove ne samo zdravstvene već i ekonomske posledice. Ako ste pušač, jedna od najboljih odluka koje možete da donesete za zdravlje je da odmah i u potpunosti prestanete sa pušenjem. I obrnuto, ako ste nepušač, nikada ne bi trebalo da počnete sa upotrebom nijednog proizvoda od duvana. Nažalost, delom zbog adiktivne prirode nikotina, a delom i zbog kulturoloških faktora i neshvatanja punog obima štetnosti pušenja, veliki broj pušača nije u stanju da ostavi cigarete. Poslednjih godina, postoje inicijative da se kroz razvoj bezdimnih duvanskih proizvoda smanji šteta koju duvanski dim izaziva organizmu, kao i takozvano pasivno pušenje, odnosno izloženost nepušača štetnim produktima sagorevanja duvana. Potrebno je napomenuti da ovakvi pristupi, iako potencijalno mogu smanjiti štetnost pušenja cigareta, nisu u potpunosti bez rizika.
Sa aspekta savremene psihijatrije, danas se veoma retko dešava da pušač zatraži stručnu pomoć specijaliste psihijatrije u ambulanti sa ciljem odvikavanja od pušenja. Kada se to desi, može se razmotriti primena nikotinske supstitucione terapije u vidu nikotinskih žvaka ili flastera, a od farmakoterapije najčešće se propisuje antidepresiv bupropion za koga postoje određeni naučni dokazi da smanjuje žudnju za nikotinom. Takođe se može pokušati sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja ima za cilj da identifikuje i modifikuje misli, stavove i ponašanje u vezi sa pušenjem cigareta. Kod osoba koje su prestale sa pušenjem, nastavak ove psihoterapije može biti od koristi u cilju sprečavanja nastanka relapsa. Nažalost, nijedan od ovih pristupa nije u potpunosti efikasan kod svih pušača.
Kada su u pitanju psihoterapijske strategije koje se koriste u cilju odvikavanja od pušenja, stručno lice – psihoterapeut bi trebalo da se vodi najnovijim činjenicama i smernicama zasnovanim na naučnim dokazima, kao i etičkim principima. U svom odnosu prema klijentu trebalo bi da pokaže određenu dozu empatije i fleksibilnosti i da pri tome izbegava preterano rigidne i osuđujuće stavove koji bi mogli da dovedu do kontraefekta. Problem pušenja cigareta se često ne može rešiti za jedan dan. Paralelno sa psihoterapijskim pristupima, stručno lice može savetovati klijentu da promeni način ishrane, poveća intenzitet fizičke aktivnosti i generalno usvoji jedan novi, zdraviji životni stil koji kao celina doprinosi prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti, ali i očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja.
