MOKRA GORA - U Mokroj Gori danas je na inicijativu direktora Parka prirode Emira Kusturice održan sastanak predstavnika opština Topola,Vrnjačka Banja, Čajetina i Rudarsko-geološkog fakulteta na kome je povodom informacija o mogućoj eksploataciji rude nikla najavljeno skoro formiranje grupe za monitoring i zaštitu životne sredine.
Grupa za monitoring i zaštitu životne okoline će biti osnovana i pored uveravanja dobijenih iz Ministarstva rudarstva i prostornog planiranja da su istraživanja i eksploatacija rude nikla na područjima Topole, Vrnjačke Banje i Mokre Gore "na dugom štapu" naglasio je Kusturica.
"Mi moramo uspostaviti monitoring da se ne bi desila situacija iz mog filma Andergraund sa majmunom koji je ušao u tenk. Zbog toga želimo da eliminišemo čak i mogućnost da se tako nešto desi u budućnosti", poručio je Kusturica.
On je uputio poziv prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću da ispita bivšeg državnog sekretara ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja Zlatka Dragosavljevića koji je dao licencu "Srbijaniklu" za istraživanja i eksploataciju nikla u Topoli, a sada je prešao u bord direktora "Srbijanikla".
Direktor vinarije "Aleksandrović" Božidar Aleksandrović na čijih 72 hektara pod vinogradima treba da se rade istražne bušotine za eventualnu eksploataciju nikla kaže da su meštani Topole i Aranđelovca uznemireni i da ne mogu da shvate da neko planira da otvori bilo kakav rudnik u "srpskoj Toskani".
"Tvrdim da će na prostoru Šumadije za pet godina roditi mnogo vise voća i povrća u vrednosti mnogo većoj od pomenutih 1,2 milijarde evra, koliko bi investitori uložili u eksploataciju nikla", naglasio je Aleksandrović.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović inicijativu da se u Mokroj Gori eksploatiše i prerađuje nikl smatra skandaloznom.
"Ne znam kome je palo na pamet da najlepši i najnaseljeniji deo Srbije zatruje sa prljavim tehnologijama. Mi ćemo se zato svim silama boriti da sprečimo da se to desi", kaže Stamatović.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović je rekao da su sva dosadašnja istraživanja pokazala da nikla ima jako malo na području Srbije.
"Nije nepoznata opšta tendencija zapadnih država da preradu rude sele u manje razvijene zemlje. Na taj način, bez velikih ulaganja, iskorišćava se siromašna ruda slabijeg kvaliteta, a čitav posao isplativ je zbog jeftine radne snage i korišćenja prljavih tehnologija obrade", ističe Milovanović.
Osnivanje grupe za monitoring i zaštitu životne okoline, u čijem sastavu će biti i predstavnici opštine Višegrad, najavljeno je za 15 dana u Topoli.
