SRBIJA DOBILA NOVOG HARAMBAŠU: Zoran stao rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašom i Hajduk Veljkom!

Miholjski susreti Ministarstva za brigu o selu, koje su pokrenuli i utemeljili pesnik Ljubivoje Ršumović i ministar Milan Krkobabić ustoličili su, u selu Popučke, novog srpskog harambašu. To je Zoran Božović, zvani Zoka Harambaša, koji staje rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašem i samim Hajduk Veljkom.

Na Miholjskim susretima Valjevskih sela u Popučkama, svoju snagu i veštinu Zoran je dokazao na megdanu bacanjem kamena s ramena, nadvlačenjem konopca i klipka, obaranjem ruke i skokom u dalj.

- Za hajduka je najvažnije da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, a meni je kao novom valjevskom i srpskom harambaši posebno draga ova titula jer je nisam zaslužio lako - rekao je Zoka Harambaša.

On je dodao da je "takmičenje bilo zanimljivo i naporno".

- Najjača konkurencija bila je u nadvlačenju konopca, a najteža disciplina bacanje kamena s ramena, u kojoj sam imao oštru konkurenciju vrlo visokih i snažnih hajduka - rekao je Zoka Harambaša.

A ko su bili ti čuveni srpski hajduci, uzori Zoke Harambaše? Stanoje Glavaš, čije je pravo ime Stanoje Stamatović, bio je hajduk pre ustanka u Smederevskoj nahiji i jedan od mogućih kandidata za vođu Prvog srpskog ustanka. Upravo je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. O njegovom junaštvu, opevanom u pesmama, uči se i danas, a dramu o njemu napisao je Đura Jakšić.

Hajduk Veljko Petrović, rođen je kod Zaječara. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku u četi sa Glavašem. Zapamćen je kao odlučan i izuzetno hrabar. Odlikovan je i ruskom Velikom zlatnom medaljom za hrabrost. Krajinski vojvoda postao je godine 1811, kada je upućen u Negotin. Po rečima Vuka Stefanovića Karadžića Hajduk Veljko spada u red najvećih junaka i može se porediti sa Milošem Obilićem ili čak sa samim Ahilom. Ostao je upamćen po izjavi : "Glavu dajem, Krajinu ne dajem".

Na Miholjskim susretima sela, manifestaciji koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine organizuje 95 opština i gradova Srbije, u Valjevu je osim izbora harambaše održan bogat sportski, kulturni i gastronomski program. Oko 1.000 posetilaca je uživalo u sunčanom danu u Popučkama, uz nastupe kulturno-umetničkih društava, dečiji maksenbal, mađioničarsku predstavu, kao i takmičenja u malom fudbalu, gastro festu i kafanskim igrama.

- Podeljene su medalje u takmičenjima u šahu, tabliću, pikadu, dominama, kao i u turniru u fudbalu gde se nadmetalo sedam ekipa. Svoj deci koja su učestvovala u smotri kulturno-umetničkih društava dodeljene su medalje, kao i mališanima koji su odneli pobedu za naj-kostim na maskenbalu. Čak 12 ekipa odmerilo je snage u pripremi gulaša, pasulja, specijaliteta od mesa. Birao se i najmlađi kuvar i najlepša kuvarica - kažu organizatori programa u Valjevu.

Prethodnih dana jula Miholjski susreti organizovani su i u selima Topole, Petrovca na Mlavi, Svilajnca, Dimitrovgrada, Aleksandrovca, a danas se program održava u Crnoj Travi. Time su završene julske priredbe, a u avgustu svoje priprema 14 opština. Njihov raspored i program nalazi se na sajtu Ministarstva za brigu o selu, uz poziv svim zainteresovanim građanima da ih posete, dožive nešto novo i drugačije i u tome uživaju.

(Kurir.rs/Z. S.)