Srpska pravoslavna crkva 29. oktobra obeležava praznik posvećen Svetom mučeniku Longinu Stolpniku, a uz njegovo ime vezuje se pojam jedne od najmoćnijih relikvija na svetu - Sveto koplje.
Poznato još pod imenima Koplje sudbine, Longinovo koplje ili Hristovo koplje je naziv za koplje kojim je, prema Jovanovom jevanđelju proboden Isus za vreme raspeća. Artefakt za koga se navodi da je bio upravo to koplje se prvi put u istorijskim izvorima spominje 570 godine.
Po legendi, ovim Kopljem je rimski kapetan Longin probo Isusa Hrista na krstu i o ovome postoji zapis u Svetom Pismu (Jovan 19:33-37). Ovo Koplje, umočeno u Hristovu krv postaje uz Sveti Gral objekt legendi, narodnog predanja, sve do današnjeg dana, vezujući se za mnoge istorijske ličnosti od doba Josifa preko Justinijana, kralja Artura i vitezova okruglog stola, Karla Velikog, Hajnriha Ptičara, Barbarose, do vladara iz Habzburške dinastije, zaključno sa drugim svetskim ratom i Adolfom Hitlerom.
Čuveno je Longinovo koplje, koje je ubilo samog Boga. Aleksandar Makedonski, Hitler, Staljin i mnogi drugi su tražili to koplje znajući da ono nosi božansku moć. Ne zna se da li ga je neko pronašao. Neki veruju da danas to koplje poseduje globalna kupola moćnka, na čelu sa Jevrejim u Sjedinjenim Državama.
Kako god da ga nazivali, ovo koplje se vremenom se pretvorilo u jednu od najpoznatijih srednjovekovnih relikvija i smatralo se da onaj ko ga ima u svojim rukama drži i sudbinu celog sveta pa je vekovima menjalo vlasnike.
Upravo zato, mnogi su tvrdili da baš oni poseduju ovo koplje, pa tako postoje tri koplja za koja se tvrdilo da su Sveta koplja - tzv. Vatikansko, Jermensko i Bečko koplje.
Rimsko Smatra se da su ga iz Jerusalima 615. godine odneli Persijanci (koji su ga slomili na dva dela), zatim je nekim nejasnim putem drška stigla do Vizantije i posle osvajanja Konstantinopolja, pripala sultanu Bajazitu II, koji ju je poklonio papi Inoćentiju VIII. Priča se da je danas u jednom od nosećih stubova kupole bazilike Sv. Petra u Vatikanu.
Bečko Što se tiče metalne oštrice koplja, ona je - prema jednoj verziji u 13. veku stigla do ruku kralja Francuske, svetog Luja, koji ju je pohranio u Kapeli Svetaca u Parizu. Odatle je nestalo u vreme Francuske revolucije da bi se, za vreme Drugog svetskog rata našlo u Krakovu, odakle je dospelo do ruku Adolfa Hitlera, koji ga je proglasio falsifikatom.
Koplje sudbine koje se čuva u Beču, u Carskoj riznici u palati Hofburg, došlo je u posed rimskog cara Otoa I u 10. veku, ali je njegov put potpuno nepoznat. U njega je 1084. ugraviran natpis "ekser našeg gospoda" zbog eksera koji je u njega utisnut a za koga se veruje da je sa hristovog raspeća. 1273. godine je prvi put korišćeno u obredu krunisanja cara, a 1350. je po sredini prevučeno zlatnim naglavkom. 1424. godine ga je imperator Sigismund prebacio iz Praga u svoj rodni Nirnberg, odakle je zbog približavanja francuskih revolucionarnih snaga prebačen u Beč.
Jermensko Drevni Vagaršapat, jedna od istorijskih prestonica drevnih kraljeva ovog naroda, dom je trećeg koplja za koje se veruje da je oružje kojim je proboden hrišćanski mesija. Prvo pominjanje ove relikvije je u tekstu "Svete relikvije našeg Gospoda Isusa Hrista" iz 13. veka, prema kome je ona donesena u Jermeniju od strane apostola Tadeja koji je živeo u 1. veku. Sredinom 17. veka francuski putopisac Tavernije bio je prvi zapadnjak koji je video ovo koplje u Jermeniji. Rusi su početkom 19. veka osvojili manastir i praktično ukrali svetinju, prebacivši je u Tbilisi, koji je tada bio deo Ruskog carstva. Kasnije je ipak vraćen Jermenima.
I pored ovih svih navoda, neki od sprskih stručnjaka smatrali su da je Longinovo koplje u jednom trenutku čak bilo i kod Nemanjića.
Kurir.rs/Informer
NE PROPUSTITE
