Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra 4. novembra, obeležavaju Mitrovske zadušnice, posvećene mrtvima
Na groblje se obavezno iznosi kuvano žito, crno vino i sveće. Običaj je da se na ovaj dan obilaze grobovi mrtvih i odnosi hrana, koju po pravilu spremaju žene. Zadušnice ne padaju u toku posta i uvek su u subotu. Peku se kolači od belog brašna, nosi se i meso, ali i vino, žito, rakija, pivo, voda i obavezno sveće koji se namenjuju. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.
Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili čak oterao od groba.
Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. Kako beleži etnolog Mile Nedeljković, u istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.
U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje. Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi. Prema učenju Crkve, na Zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.
Pogrebni običaji koje praktikujemo, preneli su se iz tradicionalnog modela kulture u savremeno srpsko društvo. Reč je o ritualnom pranju ruku pri povratku sa groblja, koji se praktikuje još od antičkih vremena. Groblje je prostor kojim "vlada nečistoća", te svi moraju da peru ruke, a naročito članovi porodice pokojnika koji je preminuo u prethodnih godinu dana. Po povratku sa groblja bitno je ne ići istim putem.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
