Na današnji dan 1964. godine poginuo je Slobodan Penezić Krcun, osnivač zloglasne OZNA iliti Odeljenja za zaštitu naroda u Srbiji, boem, vojnik, komunista i pomalo nacionalista, kako ga je okarakterisao BBC.
Nesreća na Ibarskoj magistrali i danas je ispunjena kontroverzama. U blizini sela Šopić kod Lazarevca "oldsmobil" registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma i u udario u drvo...
Dva dana kasnije, 8. novembra 1964. godine, Krcun je sahranjen u Aleji narodnih heroja u Beogradu. Stradao je i Svetolik Lazarević, a vozač Milorad Lomić preminuo je od posledica povreda nekoliko dana kasnije. Tada su teško povrđeni Olga Đivkovic i Ljubo Mijatović. To je zvanična verzija.
Iz šapata prešlo je u domunđavanje, pa u glasno govorenje u nekim potonjim godinama da to nije bila saobraćajka već da je ubijen. I to po nalogu Josipa Broza Tita.
I danas se prepričava tada crnohumorni vic, za koji su neki skloni da tvrde i da je istina, kako je navodno maršal kad su mu rekli za Krcunovu pogibiju izgovorio: "Au, majku mu božju, zar je već pola jedan!"
Istoričar Venceslav Glišić opisujući poslednji susret Tita i Krcuna na Brionima 1963. godine zapisao je da je Penezić Brozu rekao da je nekorektan prema Srbima i da su mu uvek srpski ratni komandanti sumnjivi, te da se udaljava od naroda. Tita je to navodno mnogo naljutilo, a da mu je Penezić još dobacio: "Jedino ne znam kad ce doći red na nas dvojicu", misleći na Aleksandra Leku Rankovića i sebe.
On je stradao 6. novembra 1964. godine, a Leka je opstao na funkcijama sve do Brionskog plenuma 1966. godine nakon čega je uklonjen sa političke scene.
Burnih 46 godina života
- 2. jula 1918. rođen u Užicu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju
- 1934. tokom velike privredne krize njegov otac, koji je bio kafedžija, bankrotira i umire
- 1937. upisuje studije agronomije na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Beogradu i ubrzo se priključuje tada ilegalnom komunističkom pokretu
- 1944. godine u julu na Visu postavljen je za načelnika Odeljenja zaštite naroda za Srbiju
- Od 1946. do 1953. ministar unutrašnjih poslova Srbije
- Jula 1952. proglašen za narodnog heroja
- Od februara 1953. do juna 1962. član, a kasnije i potpredsednik Izvršnog veća Srbije
- Od juna 1962. do novembra 1964, predsednik Izvršnog veća SR Srbije
- 6. novembra 1964. poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Šopiću kod Lazarevca
Željko Marković, kao direktor Istorijskog arhiva u Užicu u razgovoru za BBC ranije je Krcuna, koji je bio partizanski komesar, osnivač srpske bezbednosne službe, ministar policije, potpredsednik, a potom i predsednik srpske Vlade, okarakterisao ka prekog i osionog, kao čoveka koji je bio "hleb i otrov revolucije", čovek koji je kao ministar unutrašnjih poslova umeo da zanoći u zatvoru među zatvorenicima, koji je bio predan Josipu Brozu i onome što je on u njegovim očima predstavljao do kraja.
- U arhivskoj građi koju čuva užički Arhiv otkriva se kao nežan, brižan supružnik. U javnosti vatren, u privatnom životu blag i posvecen - objasnio je Marković.
Kada je počeo Drugi svetski rat, Penezić je imao 22, a Tito 48 godina.
Jedno od najznačajnijih hapšenja u novoj Jugoslaviji bilo je hvatanje Draže Mihailovića. Po sopstvenom priznanju Krcun je Mihailovića - poštovao!
- Poštovao ga je kao vojnika i kao rodoljuba, jedino što mu je zamerao je da je bio protiv Tita, a za kralja. I to mu nije mogao ni zaboraviti, niti oprostiti. Ta nemogućnost zaborava i oprosta izrodila je osvetnički nagon - naveo je Marković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
