Prokop je 1957. godine nazvan "crnom rupom grada" i naseljem koje se suprostavlja razvoju Beograda. U isto vreme napravljen je plan da to postane jedan od najlepših delova prestonice.
Bivalo je svakakvih ideja, ali nikako da se Prokop raseli. Trebalo je '65 da se započne s rušenjem, a da se stanovništvo preseli na Čukaricu gde bi za njih bilo izgrađeno naselje. Ništa. Pa je najavljeno rasepljavanje i '69. kada je opština Savski venac kupila 270 stanova na Kanarevom brdu. I opet ništa.
Ovako je nekada bilo
Ovako je sada
Ideja o izmeštanju glavne železnicke stanice u Prokop predstavljena je u februaru 1970, a početak radova je bio predviđen za 1971. sa rokom za završetak od 18 meseci.
Taj prvobitno monumentalni projekat predviđao je protok od 10.000 putnika na sat, i bio je izuzetno skup. Idejno rešenje je završeno tek 1974. a preostali deo divljeg naselja konačno je uklonjen i gradnja železničke stanice je počela 8. oktobra 1977.
Sa tim danom je započeta i agonija. Uspeli su da izvrše privremeno saniranje klizišta, a početkom osamdesetih urađen je betonska duga podzida. Sve u svemu nijedna vlast nije uspela da taj srpski "Skadar na Bojani" ni blizu privede nameni. Komuniste su smenili socijalisti, socijaliste, demokarate...
A onda je država predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem stala iza projekta zvani Prokop rešena u nameri da sve ono što drugi nisu mogli završi na ponos kako Beograđana tako i svih građana Srbije.
Dato obećanje je ispunjeno i glavni grad je dobio glavnu železničku stanicu kojom bi se rado podičile i razvijenije zemlje od Srbije. A Srbija je pokazala da je sposobna da stvara i da u svakom segmentu parira ne samo državama Evrope.
Danas je Prokop mesto koje je postalo žila kucavica železničkog saobraćaja i koje kao znamenitost već posećuju i strani turisti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
