FILIPOVIĆI PRODALI KUĆU U AMERICI, REŠILI DA SE VRATE U ZAVIČAJ Njihov put trajao je 3 MESECA i jedan je od NAJNEVEROVATNIJIH IKAD

Peđa i Ela Filipović jednom su spakovali kofere i za svojim snom krenuli u Ameriku.

Posle 12 godina uspešnog rada u Filadelfiji, stečenog poslovnog i društvenog ugleda, opet su ceo život „posložili“ u brod - „En Vera“ koji su sami gradili i „u veri“ zaplovili su ka Boki. Tu će i ostati, ali ne odričući se novih plovidbi.

Od Amerike do Boke Filipovići, a oboje su iz Srbije, plovili su tri i po meseca. Savladali su Atlantik i šest mora, oluje, uragan, sudar sa kitom, otkazivanje instrumenata u Bermudskom trouglu, uplitanje propelera u mrežu na sred okeana… O svemu, zadovoljni, usidreni u mirnoj zalivskoj vodi ispod Kumbora, pričaju živo, puni emocija i osmehnuti.

- U Ameriku sam krenuo za boljim životom, palmama, okeanom, morem. Hteo sam tamo gde je stalno leto, nisam krenuo za parama - objašnjava Peđa.

Pokrenuo je uspešan biznis sa jahtama, sam sagradio kuću, a Ela je u svemu bila bezrezervna podrška. Podržavala je i njegovu želju o plovidbi preko Atlantika, ali planiranu za desetak godina, pred penziju. Međutim, oboje su se suočili sa ozbiljnom bolešću i to je sve promenilo.

- Nijedan milioner pred smrt nije zažalio što nije zaradio još jedan milion, zažalio je što nešto nije uradio, jer sa sobom odnosimo samo sećanja. Tako je usledila naša odluka o prodaji kuće i polasku na plovidbu i to brodom koji je bio havarisan pa izvučen sa dna okeana, a onda je tokom dve godine Peđinog svakodnevnog dvanaestočasovnog rada, bio spreman za novu plovidbu.

- Najteže je bilo krenuti, ostaviti kuću, prijatelje, posao... Ali, ja sam pristala na to i po cenu da nam se nešto desi. Kad smo već zaplovili, nisam htela da napustim brod, mada smo isplovili kada je počela sezona oluja i uragana, a tokom tri i po meseca preživeli smo i jedno i drugo -nastavlja priču Ela.

ATLANTIKOM LAKŠE NEGO MEDITERANOM

- Talasi su na okeanu veliki, ali postoji neki vremenski razmak među njima pa brod drugačije plovi, lakše legne na vrh talasa. Mediteranom smo plovili uz obalu. Mnogo je stenja, sporije se plovi - dodaje Peđa, ali uz osmeh.

- Dešavalo se da nas tokom dana i noći sačekaju tri oluje, umori to čoveka, naljuti…Na Svetog Iliju prešli smo Atlantik a sa njim i sa svim bogovima sam se tada svađao, ali svaki put bi se posle Perunu – Svetom Iliji silno izvinjavao jer imamo poseban odnos, on čuva mene, ja čuvam njega!

Ela slikovito svedoči o tim „svađama“.

- Oblaci, oni koji nose grmljavinu i kišu jednom su nas potpuno zatvorili. Nismo mogli da izađemo. Peđa je sa palube vikao: zašto meni, dokle, a ja sam se kao i uvek molila i smirivala ga. A onda kao da je neko nožem napravio prolaz mi smo bezbedno izašli iz oblaka i nastavili plovidbu.

- Takve oluje mogu da unište sve uređaje na brodu pa bismo ih tada kao i telefone uvijali u aluminijsku foliju i skrivali u šporet,nastavio je Peđa. Ljutnju i snagu kada se nađe u problemu objasnio je kao priliku da se dokaže, da potvrdi da se ne predaje, da ne odustaje od svojih zamisli i snova.

Tako je bilo i kada je na sred Atlantika zaronio ispod broda da bi oslobodio propeler u koji se zapetljala mreža, i kada su u Bermudskom trouglu otkazali svi uređaji a na kratko se začuo neki šapat i smeh… Elu je Peđa stalno savetovao da ako se njemu nešto desi ne sme za njim u more, da ga ne spašava već da produži dalje, da ne napušta brod. A Ela priznaje da joj je uz sve strahove najveći bio da ne ostane sama na brodu. Mada tu je bio i treći putnik, njihov pas Bobi.

Ovi hrabri moreplovci mislili su na sve, imali su votermejker koji slanu vodu pretvara u slatku i dovoljno hrane koju je Ela brižljivo konzervirala da dugo traje, tako da su na moru povremeno mirisali i uštipci i palačinke.

DOBRE VESTI U BOKI

U snažnoj veri u sebe, u život, na brodu „En vera“ koji je pre plovidbe osveštan u pravoslavnoj crkvi, mirno su uplovili u Boku, a dan pre toga Peđina ćerka koja živi u Herceg Novom rodila je sina Petra.

- Ljudske želje i snovi koje čovek ostvari stvaraju svet, ja želim da podelim svoje znanje sa mladima, želim da se oni otisnu na ovakve plovidbe, da prevaziđu strahove - poručio je Peđa.

Nema sumnje, Ela i on , nastaviće tako, čeka ih Beograd, osnivanje firme u Boki, plovidbe do Grčke, Turske, Venecije, neko seosko imanje koje bi oživeli…

Zdravlje, uspeh, mirne i srećne nove plovidbe Eli i Peđi čiji životni put i podrška koju jedni drugima pružaju svima može biti dobar nauk.

Kurir.rs/Novosti/RHTN