Srbin Veljko Ostojić, čovek kog su albanski teroristi držali u zarobljeništvu na Kosovu i Metohiji, podsetio se tih dana.
- Počinje snimanje filma o stradanju Srba u ozloglašenoj "Žutoj kući", gde su odvodili Srbe, na silu ih kasapili i uzimali im organe, koje su prodavali na crnom tržištu. Za te zločine kao i za mnoge druge niko nije odgovarao.
Nakon svog mučenja i torture koje sam doživeo zarobljen kod Albanaca, čuo sam ih kako pričaju između sebe da će me u zoru prebaciti u Žutu kuću i da ću tu dočekati kraj. Ono što oni nisu znali da sam ja naučio nekoliko reči na albanskom, jer sam izbegavši iz Krajine naselio se na Kosovo, iz jednog pakla u drugi pakao. Dragi Bog i tada je bio uz mene, pa su uveče došli ruski i engleski specijalci da me spasu - govori Veljko.
- Ni sam ne zna kako je ostao živ posle strašnog mučenja koje je morao da istrpi.Ostao sam tada bez šest zuba, izubijan i izrezan noževima po telu, a kako sam ostao živ, nakon svega toga, ja i dan danas ne znam.
Te strahote mi se i dan danas nekad vrate u snovima, pa proživljavam često košmare. Ujutro se probudim sav u goloj vodi. Umijem se ladnom vodom, da malo dođem sebi i spremim se za novi radni dan. Koliko čovek može da izdrži, životinja mu nije ravna. Neka makar kroz knjige i filmove ostanu neki dokazi o stradanju našega naroda - kaže Veljko.
Kurir. rs/Novosti
NE PROPUSTITE
Bonus video:
