Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković danas je uputila poljoprivrednicima koji blokiraju saobraćaj odgovore na njihove zahteve, uz spremnost da u svakom trenutku sedne sa njima i nastavi razgovore o svakom o pojedinačnih pitanja, u toku dana ili noći.
Zahtev: Jednokratna stimulacija za odgoj junica na prelasku u kategoriju priplodne krave - 100.000 dinara (nova mera)
- Ovaj zahtev je Vlada prihvatila
Zahtev: Podsticaji za priplodne mlečne krave - 40.000 dinara po grlu
- Ispunjen zahtev. Iznos subvencije za 2024. godinu je 40.000 dinara. Podsticaji za kvalitetna priplodna grla - mlečne krave su povećani i isplaćeni u 2023. godini u iznosu od 40.000 dinara po grlu.
Zahtev: Ukidanje ograničenja od 19 grla goveda za konkurs nabavke opreme za stočarsku proizvodnju
- Predlog je uvažen i granica će biti pomerena na 29 grla, čime će biti izjednačena sa uslovima za IPARD sredstva
Zahtev: Premija za mleko 19 dinara po litri predloženo za 2024. 15 dinara
- Vlada je u 2024. dala veće premije od zahteva. Premija za mleko će u 2024. godini, kao što je i 2023. godine, iznositi 19 dinara po litru
Zahtev: Što se tiče netačnog obrazloženja u izmenama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2024. dogovarano od maja do 29. septembra: Subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju - 35.000 dinara, najkasnije do 31.3. tekuće godine (traži se od avgusta 2022)
- Vlada je u potpunosti saglasna da se mere definišu u zajedničkoj saradnji. Uredba dozvoljava da ti iznosi budu veći, kao što je i urađeno 2023. godine. U budžetu za 2024. godinu, samo za subvencije je odvojeno 100 milijardi dinara, od čega je 15 milijardi namenjeno za povrat akcize, a 85 milijardi dinara za ostale subvencije.
Zahtev: Subvencionisani krediti u toku cele 2024. godine sa kamatom od jedan odsto kojim se mogu i refinansirati postojeći krediti
- Vlada garantuje da će tokom cele 2024. subvencionisani kamate na kreditе, baš kao što je slučaj i 2023. godine.
Zahtev: Rešavanje problematike dugova i nalaženje rešenja za izmenu Zakona PIO za poljoprivrednika (dug prevazišao visinu agrarnog budžeta)
- Potpuno smo saglasni, što se tiče rešavanja problematike i nalaženja rešenja i spremni smo da ODMAH započnemo razgovore i o Zakonu o PIO.
Zahtev: Stimulacija za odgoj tova junadi domaćih rasa (ne iz uvoza!) - 25.000 dinara po grlu.
- Vlada je apsolutno saglasna da zajedno sa poljoprivrednicima radi na pronalaženju rešenja.
Zahtev: Brisanje poljoprivrednika iz kreditnog biroa (da bi mogli da apliciraju za subvencionisane kredite sa jedan od sto kamatom)
- Kada je reč o brisanju poljoprivrednika iz kreditnog biroa, poljoprivrednici su kredite uzimali kod komercijalnih banki, te ih nije država stavila u kreditni biro, već su to učinile banke na osnovu neisplaćenih kredita. Za ovaj zahtev Vlada Srbije jednostavno nije nadležna
Što se tiče robne berze, terminske prodaje i robnog zapisa, ministarstvo je pojasnilo da je Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, a koji se bavi ovom tematikom, usvojen 2021. godine i pozvalo predstavnike udruženja da, ukoliko imaju ideje za unapređenje ovog zakona, započnu razgovore ODMAH, kako bi novi predlog zakona bio spreman za sledeću Vladu i sledeći saziv Skupštine.
Što se tiče olakšice u visini akcize, ministarstvo je, još jednom, podvuklo da je i ovaj zahtev ispunjen, na način da je Vlada Srbije dogovorila da na izdate poljoprivredne kartice na NIS pumpama, svi poljoprivredni proizvođači plaćaju 179 dinara po litru, nakon čega im se vraća ta akciza u iznosu od 50 dinara po litru.
Sve što je potrebno da poljoprivrednik uradi jeste da prilikom kupovine goriva na pumpi da broj svog poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji će se automatski videti kroz sistem eAgrar. Kao što je sporazumom bilo i definisano, povrat akcize važi za 100 litara po hektaru, do 100 hektara obradive površine. Dakle, zahtev je u potpunosti ispunjen, a razlika o kojoj deo poljoprivrednika priča je tehnička - da li se odbitak dobija na pumpi, ili Vlada uplaćuje novac po dobijanju računa, a u roku od maksimalno dve nedelje!
Što se tiče storniranja inspekcijskih naloga za one parcele gde je pronađeno da su se prijavljivali za subvencije, a da na tom zemljištu ništa nije uzgajano, ministarstvo je dodatno pojasnilo da nijedan poljoprivredni proizvođač koji je imao poljoprivrednu proizvodnju na svojoj parceli nije stavljen u pasivan status, iako je imao neka neslaganja u kontroli. U pasivan status su stavljena samo poljoprivredna gazdinstva koja su uzimala subvenciju države za zemlju koja se ne obrađuje godinama unazad (šuma, objekat, u prilogu slike koje dokazuju opisano). U odgovoru su navedeni jasni primeri takvih zloupotreba.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
