"Ova pandemija tinja godinama, i ako se nešto ne preduzme, do 2050. godine odneće 100 miliona života", upozorava doktorka Ivana Milošević, zamenica direktora Infektivne klinike, koju smo često slušali tokom pandemije korona virusa.
Lekari svih struka već godinama, a posebno od pandemije korona virusa, upozoravaju na neadekvatnu upotrebu antibiotika. Kupovina ovih lekova bez recepta dovela je sve u opasnost, navode stručnjaci i postala je jedna od najvećih globalnih problema.
Pandemija koja tinja decenijama
- Koliko je ova pandemija, koja tinja decenijama, značajna govori i to što se njome ne bave samo zdravstvene institucije, već je to bila tema i UN. To je nešto što nije golim okom vidljivo, a radi se o velikom problemu koji ne možemo da zaustavimo, ako se ne trudimo. A postoji opasnost da svi budemo žrtve - kaže dr Ivana Milošević.
Ističe i da ne postoji grana medicine koja neće biti pogođena ovim problemom. Još je opasnije i to što je njihova zloupotreba dovela u pitanje i korišćenje penicilina, koji je najveći izum kada su u pitanju antibiotici, kažu stručnjaci.
- Neracionalna upotreba antibiotika potencira antimikrobnu rezistenciju. Mi to jako dobro znamo kada se radi o ležećim bolesnicima. Posebno oni bolesnici koji zbog svoje prirode bolesti imaju potrebu za ponavljanim hospitalizacijama, a svaki boravak u bolnici neminovno nosi rizik od bolničke infekcije. Upravo te infekcije uzrokovane su multirezistentnim mikroorganizmima otpornim na sve klase antibiotika. Još veći problem je što ne postoji nijedna barijera koja sprečava da se ti mikroorganizmi iz bolničke sredine šire u ljude, u društvo uopšte. Bolnice su generatori tih multirezistentnih bakterija i drugih mikroorganizama koji lako pređu i u ostalu sredinu - kaže doktorka Milošević.
Svi imaju rizik da budu pogođeni
- Svaki pacijent koji se leči u intenzivnoj nezi ima rizik za bolničku infekciju, čak i na običnom odeljenju. U intenzivnoj nezi posebno, zato što su to pacijenti koji su sa brojnim venskim linijama, kateterima, na veštačkoj ventilaciji. I, nažalost, dolazimo u situaciju da dobiju infekcije koje nemamo čime da lečimo - kaže dr Milošević.
Navodi i da se te bakterije šire na druge bolesnike, koji mogu da ih iznesu iz bolnice.
- To je začarani krug koji ne može spontano da se reši. To mora da bude borba celokupnog zdravstvenog sistema na svim nivoima - od primarnog nivoa do nas, tercijalnog! - kaže doktorka Ivana Milošević.
"Ogroman broj žrtava"
Zloupotreba antibiotika ostaće najveći neželjeni efekat kovida koji se neće povući tek tako i koji će odneti ogroman broj žrtava, ocenjuje dr Milošević.
- Izračunato je da će do 2050. godine sa neracionalnom upotrebom antibiotika umreti 100 miliona ljudi samo od multirezistentnih infekcija - kaže dr Milošević.
Ističe da je već sada problem sa davanjem terapije, budući da je mnogo pacijenata već otporno na one antibiotike koji se daju u našoj zemlji. Takođe, navod i da preko 10 godina postoje i "novi" antibiotici, koji su registrovani u Srbiji, ali nisu rutinski dostupni.
- Problem sa antibioticima je taj što njihova proizvodnja jako puno košta. I nemamo mi takvu pojavu novih antibiotika koliki su naše potrebe. Znači ovo što imamo moramo ozbiljno da čuvamo - kaže zamenica direktora Infektivne klinike.
Veliki broj obolelih od korone, a tu je i grip i groznica Zapadnog Nila
- Kovid je i dalje naša neminovnost. Mi imamo značajan broj bolesnika sa kovidom. Važno je da se vakcinišu sve starije osobe, pogotovo one sa pridruženim bolestima. Treba da se vakcinišu i protiv kovida i protiv gripa i apelujem na građane da primaju vakcinu protiv pneumokoka. Konkretno, sa vakcinacijom protiv pneumokoka, sprečavaju se i bakterijske infekcije, smanjuje se i upotreba antibiotika, pa tako posredno utičemo i na prevenciju rezistencije - kaže dr Milošević za RTS, koja je apelovala i na sve građane da ne zloupotrebljavaju korišćenje antibiotika.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
